Uzimanje Karanovca
(29. juna 1805.)
Knjigu piše Zgura Memed-aga
Iz onoga šera Karanovca,
Pa je šalje u Topolu Đorđu;
U knjizi mu ’vako poručuje:
„Ču li, Đorđe, ču li Petroviću!
„Lasno ti je varakati, sinko,
„Po planini voditi hajduke,
„No ti hajde meni Karanovcu,
„Odi, sinko, na megdan junački,
„Da vidimo. ko je junak bolji;
„Čekaću te za petnaest dana.
„Ako li mi na megdan ne dođeš,
„Eto mene tebi u Topolu:
„Hoću tvoje popaliti dvore,
„Tvoju rusu ukinuti glavu,
„A Jelenu tvoju zarobiti,
„Neka dvori boljega junaka“.
Kad je Đorđe knjigu razgledao,
Nju mi gleda, druge knjige piše:
Jednu šalje Čarapiću Vasi,
U knjizi mu ’vako poručuje:
„Moj sokole, Čarapiću Vaso!
„Kupi, Vaso, tvoje Podunavce,
„Pa ti hajde meni u Topolu;
„Lasno j’ terat’ po Vračaru Turke,
„Po Vračaru, po svom zavičaju,
„No hajdemo šeru Karanovcu,
„A na megdan Zguri Memed-agi;
„Tu ću tvoje okušat’ junaštvo“.
Drugu šalje u Kosmaj planinu,
A na ime u selo Rogaču,
Na koleno Katiću vojvodi:
„O moj Janko, moja desna ruko!
„Brže kupi sve tvoje Kosmajce
„I povedi Petra Čevrljugu,
„I ponesi puške garabilje,
„Pa ti hajde meni u Topolu,
„Da idemo šeru Karanovcu,
„Jer se grdno Zgura posilio,
„Valja nama megdan podeliti“.
Treću šalje Borku malenome
Na koleno Markoviću Simi:
„Kupi, Simo, sve tvoje Posavce
„I povedi Boračkog Čamdžiju,
„I povuci velike topove,
„Pa ti hajde meni u Topolu,
„Da idemo šeru Karanovcu,
„Zove Zgura na megdan junački",
Kako knjige redom odlazile,
Sve vojvode redom dolazile:
Prvo ide Čarapiću Vasa
I on vodi svoje Podunavce;
Nije šala Čarapiću Vasa!
R1de Vasa kano u svatove:
Biju za njim sedam talambasa!
Za njim dođe vojevoda Janko
I on vodi sve Kosmajce ljute,
Nose oni puške garabilje;
Tanko peva Petar Čevrljuga,
Po tom znaju, da je junak dobar.
Za njim eto Borčanina Sime
I on vodi sve svoje Posavce
I još vuče velike topove;
Tanko peva Borački Čamdžija,
Po tom znaju, da je junak dobar.
Sjezeri se sve polje topolsko
Od junaka i od dobrih konja.
U Topoli konak učiniše.
Kad ujutru ogranulo sunce,
Pokrete se iz Topole vojska:
Napred ide Petroviću Đorđe
I on vodi Radič-kapetana,
Što j’ uz bečkog vojev’o ćesara
I topove palit’ naučio;
Još on vodi Mutapa i Lomu,
Cincar-Janka od Orida grada,
Čolak-Antu hrabrog barjaktara,
I svog zeta Antonija Pljaku;
Za njim ide Čarapiću Vasa,
A za Vasom vojevoda Janko,
A za Jankom Borčanine Sima,
I za njima sva ostala vojska;
Pa odoše šeru Karanovcu,
Otidoše zdravo i veselo.
Pade vojska kod vode Morave,
Kod Morave, pokraj vode Ibra.
Kada prvo jutro osvanulo,
Osvanulo i granulo sunce,
Dok evo ti iz turske ordije
Ide silan Zgura Memed-aga
Na mrkovu konju od megdana;
Na mrkovu četvore kubure.
Kad ga vide Petroviću Đorđe,
Progovara Čarapiću Vasi:
„Pobratime, Čarapiću Vaso!
„Ko će Zguri na megdan izići?
Vasa sprema svoga konja dobra,
Da on Zguri na megdan iziđe.
Veli njemu Petroviću Đorđe:
„Ne budali, pobratime dragi!
„Ako danas padneš na megdanu,
„Poginuće Podunavlju glava;
„No ja imam svoga zeta Pljaku,
„Pod njime je hitra bedevija,
„I na njojzi četvore kubure,
„Nek on Zguri na megdan iziđe“.
Ode Pljaka Zguri na megdana.
No da vidiš Antonija Pljaku:
Kada ga je Zgura ugledao,
Grdno Turčin oči iskolači,
Pa na Pljaku pogoni mrkova;
Prepade se Antonije Pljaka,
Pa okrete nazad bedeviju;
Kuda ne bi tica proletela,
Tuda Pljaka sa svom bedevijom!
Pogoni ga Zgura Memed-aga.
Kad to vide Ostružnički Čole,
Dobar junak na hromu belaću,
On povika Zguri Memed-agi!
„Ovam' sinko, koji tebe čeka,
„A ne goni, koji tebi bega!“
No da vidiš jada golemoga:
Čole miče, belać se spotiče,
A polete Zgura na mrkovu
S golom sabljom u desnici ruci,
Da mu rusu odsiječe glavu;
Al’ je Čole hitar na megdanu,
Skoči s konja, pušku preko konja,
Čole kreše, a Zgura obleće,
Pusta puška da opali neće.
Tad povika Petroviću Đorđe:
„Ha, bećari! Zašto seirite?
„Što gledate, što ne pomognete?
„Ne vidite l’, Bog vas ne video!
„Gde će ’nakav junak poginuti
„Bez pusata i bez konja dobra?
Kad to začu iz Jagnjila Đuka,
On dolete na svome vrančiću,
Na vrančiću konju kosmatome,
Pruži pušku sa konja na Zguru:
No i Čolu s gvožđe ugrejalo,
Zajedno im puške prihvatiše,
Te pod Zgurom ubiše mrkova,
Pade Zgura u zelenu travu,
Pritište ga mrkov na ledini;
A dopade Čarapiću Vasa,
Potrgao srebrnu kuburu
Preko ljudi, te Zguru u grudi.
Onda veli Čarapiću Vasa:
„Pobratime, Petroviću Đorđe!
„Tvoje pravo, tvoje starešinstvo:
„Odi, pobro, odseci mu glavu“.
Al’ govori Petroviću Đorđe:
„Seci, pobro, mesto moje ruke“.
Skoči s konja Čarapiću Vasa,
Te on Zguri odsekao glavu.
Uhvatiše kravu mrkuljicu
I od hata ular odsekoše,
Na vilici glavu prosekoše,
Oko vrata kravi naturiše,
Pa pognaše kravu u napredak,
Da je nosi šeru Karanovcu,
Neka vide i bule i Turci,
Gde pogibe Zgura Memed-aga.
Tad se diže Petroviću Đorđe,
Pa naredi vojvode i vojsku:
U čaršiju Turke sateraše,
Na čaršiju oganj oboriše;
Nju mi bije Radič iz topova,
Svu čaršiju ognjem zapalio,
Mnoge bule u crno zavio.
Dolaziše bule karanovske,
Mole bule Petrovića Đorđa:
„Gospodaru, Petroviću Đorđe!
„Ti ustavi tvoju hrabru vojsku,
„Da ne čini zulum deci našoj“.
Njima Đorđe ’vako govorio:
„Lako bih ja vojsku ustavio,
„Al’ ne mogu Mutapa i Lomu,
„Jera su im Turci dodijali;
„Ni Cincara iz Orida Janka,
„Koji svoje dvore ostavio
„A od turske sile i zuluma;
„Ni Dragića, ni Pavla Kumrića
„Iz lepoga sela Popovića,
„Njima Turci dvore popališe,
„Na ledini decu ostaviše;
„Kako li ću Radič-kapetana,
„Kome Turci oca pogubiše?
„Kako li ću vojevodu Janka,
„Kome milu seju odvedoše?
„A kako li Čarapića Vasu,
„Kome divna brata posekoše?“
Tu se bule jadu dosetile,
Pozajmljuju rušpe i dukate,
Sastaviše jedan tovar blaga,
Pa ga daju Petroviću Đorđu;
I građani karanovski Turci
Prikupili dva tovara blaga,
Sve dadoše na otkupe Đorđu.
Uze Đorđe otkupe za Turke,
Propusti ih Novome Pazaru.
Onda zove Radič-kapetana,
Učini ga onde vojevodom,
Pa se vrati u selo Topolu.
- ↑ Sr. J. Stojković: "Nova Srbijanka-Borbe za oslobođenje 1804-1815", Beograd, 1927.