Uzdigla si mene...
| Uzdigla si mene... (1865) Pisac: Isidor Ćirić |
Uzdigla si mene gore
Nad životom gnjili ljudi,
Užegla si luču svetlu
U mlađani moji grudi.
Uzdigla si dušu moju
Do vrlina svetlog visa,
Što se bori s oblacima,
Nit se boji groma bliza.
Smerno cveće mirisavo,
Poznaje ga srce moje,
I bere ga, a čuva se
Otrovnoga divne boje.
I već ovde, na tom svetu,
Ja uživam rajske slasti,
A ko ovde raj uživa,
Ni sa neba neće pasti.
Pa je l’ čudo, oj boginjo,
Što tek tebi dižem glase,
I što samo tebe slavim,
Oj ljubavi, o moj spase!
Izvor
[uredi]1865. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina prva, broj 16, str. 197-198.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Isidor Ćirić, umro 1893, pre 131 godina.
|