Uzdah u jutro
Uzdah u jutro
Jutros je u suroj magli
sa tugom majskih kišnih popodneva
na zemlju Uzdah jedan pao,
plašljivo i tiho, kao
Noć što lebdi, kad Sunce sneva
o večnoj, svetloj preporodnoj Zori.
I mali Uzdah čudo stvori
u mome tužnom srcu:
ja sam se pren'o,
kao kad mi je umrla mati
ili najlepši san kada mi je sven'o
u dahu jednog kupljenog zagrljaja...
. . . . . . . . . . . .
I kada je uzdah izdahn'o,
mesto pretnje, svite i povorke
kanule su dve mi suze gorke.
Oh, vrlo sam nesrećan bio.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|