Уздах у јутро
Уздах у јутро
Јутрос је у сурој магли
са тугом мајских кишних поподнева
на земљу Уздах један пао,
плашљиво и тихо, као
Ноћ што лебди, кад Сунце снева
о вечној, светлој препородној Зори.
И мали Уздах чудо створи
у моме тужном срцу:
ја сам се прен'о,
као кад ми је умрла мати
или најлепши сан када ми је свен'о
у даху једног купљеног загрљаја...
. . . . . . . . . . . .
И када је уздах издахн'о,
место претње, свите и поворке
кануле су две ми сузе горке.
Ох, врло сам несрећан био.
|