Lov lovio careviću
C' slugom svojom Pavlovićem
Po vr' vra' gore crne.
Na Pavlu je ber-košulja,
Do pole je pirlitana, 5
A od pole sva od zlata.
Progovara careviću:
„Slugo moja, Pavloviću:
Ni u mene, cara, nema,
Što u tebe, sluge moje: 10
Što u tebe, ber-košulja,
Do pole je pirlitana,
A od pole sva od zlata.
Oklen ti je, slugo moja?
Al' t' je majka doranila. 15
Ali kuma na dar dala.
Ali ljubi donijela?"
Progovara Pavloviću:
„Sultan care, gospodare!
Nije m' majka doranila, 20
Ni m' je kuma na dar dala
Ni m' je ljubi donijela —
Ljubi mi je doma tkala.“
Kad to čuo careviću,
Malu knjigu nakitio, 25
Pa je sprema ljubi svojoj:
„O carice, ljubi moja!
Načini mi ber-košulju
K'o u sluge Pavlovića —
Do pole je pirlitana, 30
Ad od pole sva od zlata -
Ljubi mu je doma tkala.“
Kad to čula ljubi svoja,
Malu knjigu nakitila,
Pa je sprema slugi svojoj, 35
Slugi svojoj, Pavlovici:
„Slugo moja, Pavlovice!
Spremi meni nita tvoja!
Nita tvoja i brdila,
Da izačem ber-košulju 40
Momu caru, gospodaru,
Ka' 'no i ti tvome Pavlu.“
Ona njome drugu piše:
„O, carice gospođice!
Spremi ću ti moja nita, 45
Moja nita i brdila,
A ma ne ću uma moga,
Uma moga, ni razuma.“
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 144-146.
