U gospoje Ivan-begovice
Devet kćerka, devet posobica,[1]
Sve devet ih othranila majka;
Jednake im haljine krojila,
Pa ih vodi u zelenu bašču. 5
Sve devet ih kolo uhvatilo,
Za njima je majka pogledala:
"Mili Bože, providi me s njima,
Jal sa smrću, jal sahirli-srećom!"
To je majka u zao čas rekla; 10
Sve devet ih zabolila glava,
Sve devet ih k crnoj zemlji pade.
Kćeri vodi ostarila majka,
Vodila ih u kulu visoku.
Dugo majci nisu bolovale; 15
Od zahoda do istoka sunca.
Sve devet ih svijet prominulo.
Majka kćeri mrtve iskitila,
Pa ih kopa u zelenu bašču.
Svako ih je jutro oblazila. 20
Kad je jedno jutro uranila,
Ona iđe od greba do greba,[2]
Dođe grebu Mare materine,
A iz greba ništo progovara:
"Hajde k dvoru, ostarila majko! 25
Dobro posti i bogu se moli,
I prodaji tanko ruho naše,
Pa se hrani i oda zla brani,
Nama, majko, što za dušu daji!
Bog je nama dobru sriću dao: 30
Svih se devet posrid raja šeta."
Mihovio Pavlinović, II, br. 43. Iz Varcara u Bosni.
Reference
↑Kćeri, koje se rode zasob, jedna za drugom, a ne rodi se između njih sin; muškarac se zove posobac.
