Udaja sestre Ljubovića

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Od kako je svijet postanuo,
0002 Nije ljepši cvijet procvatio,
0003 Nego što je ovijeh godina
0004 Nasred ravna polja Nevesinja,
0005 U dvorima bega Ljubovića
0006 Procvatila Hajkuna đevojka,
0007 Mila seja bega Ljubovića.
0008 Lijepa je, ljepša bit’ ne može:
0009 U struku je tanka i visoka,
0010 U obrazu b’jela i rumena,
0011 Kao da je do podne uzrasla
0012 Prema tihom suncu proljetnome;
0013 Oči su joj dva draga kamena,
0014 A obrve morske pijavice,
0015 Trepavice krila lastavice,
0016 Rusa kosa kita ibrišima;
0017 Usta su joj kutija šećera,
0018 B’jeli zubi dva niza bisera:
0019 Ruke su joj krila labudova,
0020 B’jele dojke dva siva goluba;
0021 Kad govori, kanda golub guče,
0022 Kad se smije, kanda sunce grije;
0023 Ljepota se njena razglasila
0024 Po svoj Bosni i Hercegovini.
0025 Nju mi prose mnogi prosioci,
0026 Osim sviju dvoji dosadiše:
0027 Jedno mi je starac Mustaf-aga
0028 Iz Krajine od Novoga grada,
0029 A drugo je Zuko od Udbinje.
0030 U jedno se veče sastanuli
0031 Na prosidbi lijepe đevojke:
0032 Starac daje hiljadu dukata,
0033 I suviše od zlata tepsiju,
0034 Na tepciji ispletena guja,
0035 Na glavi joj alem kamen dragi,
0036 Prema kog se može večerati
0037 U po noći, kao u po dana;
0038 Zuko daje dvanaest dukata;
0039 Jer u Zuka nigđe ništa nejma,
0040 Osim sablje i debela đoga,
0041 S kojima se rani po krajini,
0042 Kao soko s kril’ma po oblaku.
0043 Tad’ brat seji stade besjediti:
0044 „O Hajkuna, mila sejo moja!
0045 „Tebe majka kako je rodila,
0046 „Odmah te je drugom nam’jenila;
0047 „Sad te prose mnogi prosioci,
0048 „Osim sviju ovi su najbolji,
0049 „Koji su se u dvoru sastali,
0050 „Po imenu starac Mustaf-aga
0051 „Iz Krajine od Novoga grada,
0052 „U njeg’ ima blago nebrojeno,
0053 „Raniće te medom i šećerom,
0054 „A od’jevat’ svilom i kadifom;
0055 „A drugo je Zuko od Udbinje;
0056 „No u Zuka nigđe ništa nejma,
0057 „Osim sablje i debela đoga,
0058 „Sad ti biraj, mila moja sejo!
0059 „Kaži bratu, za kog’ voliš poći.”
0060 Seja bratu tiho odgovara:
0061 „Voljan budi, moj rođeni brate!
0062 „Ja ću poći za kog me ti dadeš;
0063 „Ja b’ voljela za mlada junaka,
0064 „Makar nigđe ništa ne imao,
0065 „Neg’ za stara, makar bogatoga;
0066 „Nije blago ni srebro ni zlato,
0067 „Već je blago, što je kome drago.”
0068 Bratac seju ne šće poslušati,
0069 Već je dade preko volje njene
0070 Za Mustafu starca od Novoga.
0071 Kad Mustafa ode svome dvoru,
0072 Kupi svate, da vodi đevojku,
0073 I pozivlje od Udbinje Zuka,
0074 Da mu nosi barjak pred svatov’ma.
0075 Skupiše se kićeni svatovi,
0076 I odoše po l’jepu đevojku.
0077 Kad dođoše dvoru đevojačkom,
0078 Tu sjediše tri bijela dana,
0079 A četvrti danak ustadoše,
0080 Povedoše lijepu đevojku.
0081 Kad su bili preko polja ravna,
0082 Tad’ govori lijepa đevojka
0083 A na uvo svom ručnom đeveru:
0084 „Oj đevere, moj zlaćen prstene!
0085 „Koje mi je suđen đuvegija?”
0086 Đever snaši tiho odgovara:
0087 „Snaho moja, Hajkuna đevojko!
0088 „Obazri se s desna na lijevo,
0089 „Pa pogledaj onog ihtijara
0090 „Štono sjedi, kao efendija,
0091 „U crvenom sniskom tetrivanu,
0092 „B’jela brada prsi mu pokrila:
0093 „To je glavom starac Mustaf-aga,
0094 „Ono ti je suđen đuvegija.”
0095 Tad’ đevojka natrag se obrnu,
0096 Kad ga viđe od srca uzdanu,
0097 Pak đevera opet zapitkuje:
0098 „Koji ono junak na đogatu,
0099 „Štono barjak u rukama nosi,
0100 „Crne brke uz obraz privio?”
0101 Đever snasi pravo kazivaše:
0102 „Ono jeste od Udbinje Zuko,
0103 „Koji te je u braće prosio,
0104 „Prosio te, al’ te nisu dali.”
0105 Tad’ đevojka na zemljicu pade,
0106 Svi svatovi dizat’ je do’diše,
0107 Najposlije starac Mustaf-aga,
0108 Ni jedan je podići ne može;
0109 A kad dođe Zuko od Udbinje,
0110 Ud’ri barjak u zemljicu čarnu,
0111 Pak đevojci pruži desnu ruku,
0112 Đevojka se i sama podiže,
0113 I usjede zanjga na đogata.
0114 Onda Zuko okrenu konjica
0115 I poleće preko ravna polja,
0116 Kao zvj’ezda preko vedra neba.
0117 Kad to viđe starac Mustaf-aga,
0118 On povika glasom zadavljenim:
0119 „Šta gledate, kićeni svatovi,
0120 „Đe mi hajduk odnese đevojku?
0121 „Šta gledate, te ne otimate?”
0122 A svatovi svi u glas viknuše:
0123 „Neka nosi kobac prepelicu,
0124 „Neka nosi, i jeste za njega;
0125 „A ti idi dvoru bijelome,
0126 „Za te nije onaka đevojka.”

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 383-385.