Udaja kćeri iločkog dizdara
0001 Što se ono Fruškom gorom diže,
0002 Il je magla, ili su oblaci,
0003 Il su vile kolo uvatile,
0004 Il je ono barjak Ivanića?
0005 Nit je magla, niti su oblaci,
0006 Nit su vile kolo uvatile,
0007 Već je ono barjak Ivanića:
0008 Četu kupi, ide po djevojku.
0009 A kada je četu sakupio,
0010 Sve junake mlade, neženjene,
0011 Kojim nije žao poginuti,
0012 On je svojoj četi govorio:
0013 »Braćo moja, momci neženjeni!
0014 Teško sam vam dosad kuburio
0015 I bez oca i bez mile majke,
0016 Pa sam, braćo, na jedno smislio:
0017 Da s’ udomim i da se oženim.
0018 Našao sam ljepotu djevojku,
0019 Pošla b’ za me, al joj ne da babo,
0020 Ne da babo Ture za kaure,
0021 Već se grozi, da će me vješati.
0022 To je, braćo, aga Zmajeviću,
0023 Dizdar silni iločkoga grada;
0024 Ne da meni kćerku jedinicu,
0025 L’jepu Selu, moju jaukliju,
0026 Već je hoće za nedraga dati,
0027 Za nedraga lalu zemunskoga.
0028 Meni Sele tajno poručuje,
0029 Da pričekam lalu zemunskoga
0030 I da otmem od njega djevojku.
0031 Već slušajte, moja braćo draga:
0032 Je li koga porodila majka,
0033 Da otide do Iloka grada,
0034 Pa razvidi te svatovske ljude
0035 I djevojci da odnese glasa,
0036 Da je čekam s družinom u gori.«
0037 Svi junaci mukom zamukoše
0038 I u crnu zemlju pogledaše,
0039 Sam’ ne gleda Stojaniću Pavle,
0040 Već on skače na noge junačke,
0041 Pa govori Ivanić Matiji:
0042 »Pobratime, Ivanić Matija!
0043 Ja ću otić’ do Iloka grada,
0044 Razvidit ću, što je i kako je
0045 I odn’jet ću jaukliji glasa,
0046 Da je čekaš s družinom u gori.«
0047 Kad to čuo Ivanić Matija,
0048 On je opet riječ prifatio:
0049 »Pobratime, Stojaniću Pavle,
0050 Danaske je barjam u Turaka,
0051 Pa kad budu Turci na akšamu,
0052 Privuci se ti k ćemerli-kuli,
0053 Pa pokucaj pendžeru na staklo,
0054 Čut će moja Sele jauklija,
0055 A ti kazuj, što je i kako je,
0056 Pa se svrati handžiji Todoru;
0057 U hanu se kod njeg Turci kupe,
0058 Do jacije rujno vino piju,
0059 Vino piju, svašta eglenišu,
0060 Pa ćeš čuti, što ljudi govore.«
0061 Kad to čuo Stojaniću Pavle,
0062 On otide do Iloka grada,
0063 Privuko se do ćemerli-kule,
0064 Pokucao pendžeru na staklo,
0065 Izvabio Selu jaukliju
0066 I kazo joj, što je i kako je.
0067 Pa on ide handžiji Todoru,
0068 Gdje se Turci u hanu sastaju.
0069 Todor ga je l’jepo dočekao,
0070 Pojio ga vinom crvenikom
0071 I hranio hljebom bijelijem,
0072 Kazivo mu, što Turci govore.
0073 A kad su se o jaciji digli,
0074 Podiže se Stojaniću Pavle,
0075 Pa on ode kaldrmi-sokakom.
0076 Mudar junak, mudro je išao,
0077 Još sretnije u goru stigao,
0078 Sve kazao Ivanić Matiji.
0079 Kad Ivanić Pavla razumio,
0080 Družini je svojoj govorio:
0081 »Braćo moja i družino moja!
0082 Dižimo se na noge junačke,
0083 Zasjednimo otajne busije,
0084 I čekajmo kićene svatove!
0085 Vi držite svaki svoga momka,
0086 Ja ću, braćo, lalu đuvegiju.
0087 Ako Turci bježat pokušaju,
0088 Pustite ih, neka Turci bježe;
0089 Nije meni do mladih Turaka,
0090 Već je meni do mlade djevojke.«
0091 To zborili, pa se otisnuli
0092 I zasjeli otajne busije.
0093 Kad su momci busije zasjeli,
0094 Podiže se Stojaniću Pavle,
0095 Pa se penje jeli na vrhove,
0096 Pa on vadi durbin od biljura,
0097 Pa on gleda ka Iloku gradu,
0098 Malo bilo, zadugo ne bilo,
0099 Al eto ti iločkih svatova.
0100 Napred jaši deset seratlija,
0101 A za njima svatski starješina,
0102 I uz njega lala od Zemuna.
0103 Za lalom je kićena djevojka
0104 U kočiji od suvoga zlata.
0105 Za djevojkom veseli svatovi
0106 I pred njima aga Zmajeviću,
0107 Prati kćerku do Zemuna grada.
0108 Kad vidio Stojaniću Pavle
0109 Kad vidio kićene svatove,
0110 Sve to kaže Ivanić Matiji,
0111 A Matija društvu u busiji.
0112 Dok Stojanić sa jele sišao,
0113 Dotle svati na nišan stignuli.
0114 Svaki svoga obori junaka,
0115 A Ivanić lalu od Zemuna.
0116 Što ne pade, to bježati stade,
0117 Samo osta gizdava djevojka,
0118 Uz djevojku aga Zmajeviću,
0119 A uz agu svatski starješina.
0120 Kad to vidi Stojaniću Pavle,
0121 Uz obraz je šarku prislonio,
0122 Oborio agu Zmajevića.
0123 Kad to vidi svatski starješina,
0124 I on bježi glavom bez obzira;
0125 Bježeći je čalmu izgubio,
0126 I uz čalmu samur-ćurak svilni.
0127 Kad se tako svati razbjegnuli,
0128 Ivanić je curi pristupio,
0129 Ljubio ju i dva i tri puta,
0130 Da tko broji, i više bi bilo.
0131 Pa ju vodi crkvi manastiru,
0132 Pa ju krsti svetijem krštenjem,
0133 Pa od Sele Marica postala,
0134 I njom se je junak oženio.
0135 Mato osta sa svojom Maricom,
0136 Četa ode s novim četobašom,
0137 Četobašom Stojanićem Pavlom.
