Udarac na kulu kapetana Adama Ilića
0001 Vino piju četiri viteza,
0002 Svi četiri od Gorice Crne,
0003 To su mili pobratimi bili,
0004 Piju vino u pleme Bjelice,
0005 Na Bjelice na kulu Milića,
0006 Na bijelu vojvodinu kulu,
0007 Jedno bješe Vukotić Šaleta,
0008 Arambaša od Kčeva krvava;
0009 Drugo ajduk Popoviću Mićo,
0010 Od Njeguša gnjezda sokolova,
0011 Treće junak Martinović Savo,
0012 Od Cetinja polja viteškoga,
0013 A četvrto vojvoda Miliću.
0014 Ladnijem se vinom obrediše,
0015 Pa junaci zbore za junaštvo.
0016 Onda veli vojvoda Miliću:
0017 "O Šaleta, s Čeva arambašo!
0018 "Ka’ si vazda u Hercegovinu,
0019 "I provodiš čete kroz planinu,
0020 "Bi li znao, dobar pobratime!
0021 "A đe bismo s četom udarili,
0022 "Ali s četom al’ golemom vojskom,
0023 "Da se dosta glava nakidamo,
0024 "I golemi šićar zauzmemo?"
0025 Odgovara Vukotić Šaleta:
0026 "O vojvoda, dragi pobratime!
0027 "Što mi zboriš za Hercegovinu
0028 "I za naše čete glasovite,
0029 "Već nam više četovanja nema.
0030 "Vladika je vjeru uhvatio
0031 "S Ali-pašom od Hercegovine
0032 ”I sa b’jelim gradom Nišickijem,
0033 "Ne smijemo udarat’ na Turke,
0034 "Ni taknuti u Hercegovinu,
0035 "Ko ne misli glavu izgubiti
0036 "Od našega Petra gospodara."
0037 Opet veli vojvoda Miliću:
0038 "Pobratime, Martinović-Savo!
0039 "Često ideš ravnoj Arbaniji,
0040 "U Rumiju visoku planinu,
0041 "S Arbanijom nama vjere nema,
0042 "Bi li znao, dobar pobratime!
0043 "A đe bismo s vojskom udarili,
0044 "Ali s vojskom ali s četom malom?"
0045 Stade se im Savo jadikovat’:
0046 "Ne zbori mi za to, pobratime!
0047 "Jere si mi žalost učinio.
0048 "Ja sam skoro bio u Rumiju,
0049 "I poveo čete nekoliko.
0050 "Bješe mene knjiga dopanula
0051 "Od tvrdoga grada Dubrovnika,
0052 "Od glavnoga jednog prijatelja,
0053 "Da su došli dvanaest begova
0054 "Od prostrane Bosne kalovite,
0055 "Pred njima je Kulinović bego,
0056 "Da on ide Skadru na Bojanu,
0057 "Da bi s pašom nešto vijećali,
0058 "Pa mi piše da ih pričekamo,
0059 "Da im dobre glave pos’ječemo.
0060 "Pa kako me knjiga dopanula,
0061 "Ja pokupih goleme junake,
0062 "Već od naše nahije Katunske.
0063 "Od Grahova do polja Cetinja,
0064 "Đe gođ znadoh golema junaka,
0065 "Ali dobre zlice i krvavca,
0066 "Okupih ih na polje Cetinje,
0067 "Ja okupih pedeset momaka,
0068 "Najavih se Riječkoj nahiji,
0069 "Sobom uzeh trideset momaka,
0070 "Napravi se osamdeset druga,
0071 "Pa otidoh Rumiji planini,
0072 "I tu nađoh dobra pobratima
0073 "U Rumiju visoku planinu
0074 "Već viteza Vuksanović-Sava,
0075 "Za njim bjehu dvadeset ajduka,
0076 "Pa obije čete sastavismo,
0077 "Sastavismo, pa ih smiješasmo.
0078 "I sve Savu za begove kazah,
0079 "Da će doći dvanaest begova.
0080 "Dobro mu se Savo radovaše,
0081 "Digoše se s Rumije planine,
0082 "Pođe četa Sozini planini,
0083 "Pa otole niz primorske strane,
0084 "Zapanula četa na granicu,
0085 "Na granicu tursku i latinsku,
0086 "Đe će naljest’ dvanaest begova.
0087 "Pa begovi na Kaštio do’še
0088 "Na bijele Gregovića dvore.
0089 "No što ću vi kazat’, pobratime!
0090 "Đe je sreća, tu je i nesreća,
0091 "Zlo se nađe iz Crnice momče,
0092 "Te poleće kuli Gregovića,
0093 "I tu Luku Gregovića nađe,
0094 "Pa prosoči, stale mu s kamenom!
0095 "E je velja četa zapanula,
0096 "Da pos’jeku dvanaest begova
0097 "Od bogate Bosne kalovite.
0098 "Kad razumje Gregoviću Luka,
0099 "Pa ukrca dvanaest begova,
0100 "Uveze ih morem debelijem,
0101 "A vrane im konje zaustavi,
0102 "Zaustavi na bijelu kulu,
0103 "I sačuva dvanaest begova.
0104 "Makosmo se Rumijom planinom,
0105 "Gledali smo na četiri strane
0106 "Svu krajinu i goru Šestansku,
0107 "I suviše ravnu Arbaniju,
0108 "Ni tamo ni ne bi četovanja,
0109 "A đe bismo s vojskom udarili,
0110 "Pa žalosni do’smo na Cetinje.
0111 "Ukori nas Petrović vladika:
0112 ""Arambaše, kuće ne viđeli!
0113 ""Kamo vama dvanaest begova?
0114 ""Kamo vama glave od begova?
0115 ""E me bjehu glasi odpanuli,
0116 ""Da ste silne Turke pogubili."
0117 "Sve mu pravo po redu kazasmo,
0118 "Da je pošla špija od Crmnice,
0119 "I begovske skapulala glave.
0120 "On tražaše tajnoga špijuna,
0121 "I davaše hiljadu dukata,
0122 "Ko će njemu špiju prosočiti,
0123 "Doisto ga izgubit’ oćaše,
0124 "I tamo ni četovanja nema."
0125 Onda veli vojvoda Miliću:
0126 "Čete nema uz Hercegovinu,
0127 "Čete nema ravnom Arbanijom,
0128 "A nestade vina i duvana!"
0129 Opet veli vojvoda Miliću:
0130 "O hajduče, od Njeguša Mićo!
0131 "Ka’ si često u Boki latinskoj
0132 "Krajem mora okolo Kotora,
0133 "Talijanski dobro naučio,
0134 "Te ti znadeš latinske gradove,
0135 "I bijele oko mora kule,
0136 "A đe bismo s četom udarili,
0137 "A znadeš li, Mićo pobratime?
0138 "Jesi l’ štogođ, Mićo, zagledao?"
0139 A na tome Mićo odgovara:
0140 "Istina je, dobar pobratime!
0141 "Da ja znadem latinske gradove,
0142 "I bijele oko mora kule,
0143 "I u kojoj ima dosta blaga,
0144 "Ma se bojim od višega vraga,
0145 "Od našega Petra gospodara,
0146 "Da ne smijem s četom udarati,
0147 "E s ćesarom drži prijateljstvo,
0148 "Pa ću moju satarisat’ glavu."
0149 A vojvoda njemu govoraše:
0150 "Ne boj mi se, Mićo pobratime!
0151 "Dok je moja na ramenu glava,
0152 "Ni tvojojzi ništa biti neće,
0153 "No me vodi na Dobrotu malu,
0154 "E su moga izgubili strica,
0155 "Strica moga Tomaša Milića,
0156 "Eda bismo njega osvetili,
0157 "I dosta se blaga nauzeli."
0158 Tade njemu Mićo odgovara:
0159 "Čujte mene, sva tri pobratima!
0160 "Ja sam dobar šićar zagledao
0161 "Blizu mora i blizu Kotora
0162 "Kod Vukića nakraj Mišulića
0163 "B’jelu kulu Ilić-kapetana,
0164 "U kuli je nebrojeno blago,
0165 "Da takoga u Dobrotu nema,
0166 "Ima kažu četiri sanduka
0167 "Napunjena žutoga cekina.
0168 "Ema neka što je pusto blago,
0169 "No što ima svakoga oružja:
0170 "U njega su devet dževerdara
0171 "Svi u srmu i u suvu zlatu,
0172 "I malije dvanaest pušaka
0173 "Sve od čiste srme salivene,
0174 "I četiri sablje okovane,
0175 "Žeženijiem zlatom našarane,
0176 "Više zlata nego gvožđa ljuta,
0177 "I četiri mača grebeštaka,
0178 "Polak bješe gvožđa žestokoga,
0179 "Pri ručici srebro pozlaćeno;
0180 "Uz oružje četiri andžara,
0181 "Sve ručice njima su od zlata,
0182 "I ostali pomanji noževa,
0183 "Nožnice su od srebra čistoga,
0184 "A sindžiri od suvoga zlata,
0185 "I četvero toka saliveni,
0186 "Koje su mu u Mletke građene
0187 "Od suvoga zlata žeženoga."
0188 Kada suše sva tri pobratima,
0189 Već za blago ništa ne mišljahu,
0190 No im sinu srce na oružje,
0191 Jesu na njem’ gamni Crnogorci,
0192 To je njima pofala i dika.
0193 Poljubiše Popovića Mića:
0194 "A na noge, od Njeguša Mićo,
0195 "Ajde, Mićo, u Boku latinsku,
0196 "Pa pregledaj prebijelu kulu,
0197 "Eda bi ni Bog i sreća dala,
0198 "Eda bismo kulu poarali,
0199 "Osvetili našega Tomaša,
0200 "I uzeli bogato oružje."
0201 Pođe Mićo u Boku latinsku,
0202 A ostaše sva tri pobratima.
0203 Vukotić je Čevu polazio,
0204 Martinović pođe na Cetinje.
0205 Malo bilo, mnogo ne trajalo,
0206 Treći danak knjige dopadoše
0207 Od ajduka Popovića Mića,
0208 Jednu šalje Čevu na krajinu
0209 Pobratimu Vukotić-Šaleti:
0210 "Čuj, Šaleta, Bogom pobratime!
0211 "Skupi mene desetak Čevljana,
0212 "Od odžaka birana junaka,
0213 "Ajde šnjima moru na obalu,
0214 "Ne ostavi Kraljevića Vuka,
0215 "Ni viteza Živaljević_Marka
0216 "Arambašu Grujičin’ Šaletu,
0217 "I sokola Sava Jokovića
0218 "Od krvave kuće Đukanove,
0219 "Za ostale koje tebi drago."
0220 Drugu šilje na pleme Bjelice
0221 Na bijelu vojvodinu kulu:
0222 "O Mašute, Bogom pobratime!
0223 "Skupi mene petnaest Bjelica,
0224 "Sve viteza birana junaka,
0225 "Neke ću ti po imenu kazat’
0226 "Pejanika Tomašev’ Jajuša,
0227 "Ne bi l’ svoga osvetio baba,
0228 "Dva sokola dva brata rođena,
0229 "Tomanović’ Marka i Lazara,
0230 "I jošt uzmi dva brata rođena,
0231 "Oba brata, Matanova sina,
0232 "Matanova Šulu i Nikolu,
0233 "I sokola Kostova Đeloša,
0234 "I Lukina starješinu Sava,
0235 "E je Sava od Bjelica glava,
0236 "Biraj druge kako ti je drago."
0237 Pa je treću knjigu napravio,
0238 A šilje je na ravno Cetinje,
0239 Pobratimu Martinović-Savu:
0240 "Čuj me, Savo, dobar pobratime!
0241 "Dovedi mi pet Martinovića,
0242 "Ne ostavi Tura, strica svoga,
0243 "E jeTuro stari megdandžija,
0244 "Ni maloga ne ostavljaj Vuka,
0245 "Peča mala, ma je ognjevita,
0246 "Ema bez vas nije udaranja."
0247 I ovako sv’jema tr’jema piše:
0248 "U utorak dođ’te na kraj mora
0249 "U srijedu mislim udariti."
0250 Pobratimi knjige razledaše,
0251 Pa viđoše što im Mićo piše,
0252 Pa jedanak na noge skočiše,
0253 I družinu svoju okupiše,
0254 Okupiše pak se pokrenuše,
0255 Svi jedanak nakraj mora do’še,
0256 Nakraj mora do blizu Kotora
0257 Citeška se četa sastavila.
0258 Arambaše četu ostaviše
0259 U njima i u dolinama,
0260 Oni po’še kod bijele kule,
0261 I bijelu kulu pregledati
0262 S koje će joj strane udariti.
0263 Al’ im veli Popoviću Mićo:
0264 "Ne možemo na kulu udriti
0265 "Na avliju ni na b’jela vrata,
0266 "Jer su tvrda vrata od avlije,
0267 "Od avlije i bijele kule,
0268 "Ne bi vrata slomila lubarda,
0269 "A nekmoli ruka od junaka.
0270 "No gledajte kuli u visine,
0271 "Na najgornji prozor udarimo,
0272 "Na prozoru u gornje kamare,
0273 "E je u nju blago Adamovo,
0274 "Silno blago i silno oružje."
0275 Junaci se dobro dosjetiše,
0276 Te jelove grede naodiše,
0277 A na grede skele napraviše.
0278 Pa otole u kružinu po’še,
0279 Pa družinu divno šjetovahu,
0280 Još im veli Martinović Savo:
0281 "Čujte mene, braćo Crnogorci!
0282 "Vladajmo se mudro i pametno,
0283 "Nije lako kulu razoriti,
0284 "Na nju ćemo muku dočekati,
0285 "Udriće ni mladi Dobroćani,
0286 "Vitezi su vazda od starine,
0287 "Njima niko ne grabi poštenje
0288 "Ni na moru ni na kraju suvu,
0289 "No su vazda megdan zadobili,
0290 "S kime gođ su vruća boja bili.
0291 "A imaju dobra starješinu
0292 "Zar junaka Krstović-Antona,
0293 "I viteza Milošević-Boža,
0294 "I sokola Tripkovića Nika.
0295 "S druge strane udriće soldati,
0296 "Kotoru će otvoriti vrata,
0297 "Doista ni oće udariti;
0298 "Branimo se hrabro i viteški."
0299 No Bjelice Savu govorahu:
0300 "Naš sokole, Martinović-Savo!
0301 "Ti ćeš divno razredit’ družinu,
0302 "Jere s vojskom znadeš upravljati,
0303 "Al’ ne nemoj, Savo, ostavljati,
0304 "Ostaviti oko b’jele kule,
0305 "No ne pušti tri četiri druga
0306 "Od Bjelica od kuće Milića,
0307 "Ako bismo prozor salomili,
0308 "Jere ćemo uljesti u kulu,
0309 "I posjeći Ilića Adama,
0310 "Osvetiti Tomaša našega."
0311 Savo mudra i pametna glava,
0312 Na ovaku riječ besjedio:
0313 "Čujete li, braćo Crnogorci!
0314 "Nemoj koji posjeć’ kapetana,
0315 "Da ga zmija ne udari ljuta.
0316 "I znadite dobro, Crnogorci,
0317 "Kojino bi njega izgubio,
0318 "Svojom će ga mene platit’ glavom
0319 "Platiće ga na ravno Cetinje
0320 "Od našega Petra gospodara."
0321 No ne hćeše pristati Milići,
0322 Osobito Tomašev Jajuša,
0323 Nego oće da osveti baba.
0324 A kad viđe Martinović Savo,
0325 On družini svojoj besjedio:
0326 "Ostanite sBogom, Crnogorci!
0327 "Ja vi prvi u to pristat’ neću,
0328 "Ni pogubit’ Ilića Adama,
0329 "E je Tomaš davno poginuo,
0330 "Kad se klala Boka s Gorom Crnom,
0331 "Pak se zato umirila davno."
0332 Kad viđepe družina ostala,
0333 Povrnuše Martinović-Sava,
0334 I svi njemu božju vjeru daše,
0335 Da Adama izgubiti neće,
0336 No njegovo ponijeti blago,
0337 I uz blago svijetlo oružje;
0338 "A ni blago ponijet’ nećemo,
0339 "Nećemo mu uzet’ svekoliko,
0340 "No ostavit’ njemu polovicu,
0341 "Nek’ se rani za života svoga,
0342 "E je Ilić samorana glava,
0343 "Brata nema, bratučeda nema,
0344 "Nema sina, a sinovca nema,
0345 "Ni nikakva bližnjega rođaka."
0346 Na tome je Savo pristanuo,
0347 Pa lijepo društvo razređiva,
0348 Po dvanaest odabra momaka,
0349 Pa ih stavi pod bijelom kulom,
0350 Da mu krilo od Dobrote brane,
0351 A pred njima od Bjelica Sava.
0352 Martinović Savo uređiva:
0353 "Čujete li, moja braćo draga!
0354 "Kad nasrnu na vas Dobroćani,
0355 "Vi nemojte pobit’ Dobroćane,
0356 "Da ve zmija ne udari ljuta,
0357 "No visoko puške podignite,
0358 "I veliku fisku učinite,
0359 "Neće znati Dobroćki junaci,
0360 "Da je ovo jedna četa mala,
0361 "Nego da je vojska prevelika,
0362 "Da biste ih kako zabašili."
0363 A drugo je društvo naredio,
0364 Odabrao dvanaest momaka,
0365 Da mu krilo od Kotora čuva,
0366 A pred njima Martinović-Tura,
0367 I njima je Savo naredio:
0368 "Ako bi se Kotor otvorio,
0369 "Nemojte mi pobit’ Kotorane,
0370 "I careve plaćene soldate,
0371 "Da ve zmije ne pokolju ljute.
0372 "Ako bi se Kotor otvorio,
0373 "Javite se na visoku kulu,
0374 "Da ne u nju ne ufate žive,
0375 "Da bježimo uz Kotorske strane."
0376 Divno ih je Savo uredio,
0377 A šestinu sebe ostavio,
0378 Pa jelove stube priniješe,
0379 Uz visoku kulu prisloniše,
0380 Pak se uz nju penju Crnogorci.
0381 Pa od kule prozor salomiše,
0382 I u b’jelu kulu uskočiše,
0383 Ufatiše Ilića Adama
0384 Već bez rane i bez glave mrtve.
0385 Pa po kuli traže pusto blago,
0386 Pokupiše blago i oružje.
0387 Od oružja ništa ne ostade,
0388 A blaga mu pola ostaviše,
0389 No da vidiš Kostova Đeloša,
0390 Kad izvadi pušku iz pojasa,
0391 Da izgubi Ilić-kapetana,
0392 Doisto ga ubiti oćaše,
0393 Martinović al’ mu ne da Savo,
0394 No plamena noža povadio,
0395 Na Đeloša zagon učinio,
0396 Doisto ga posjeći oćaše,
0397 No ih druga braća razdvojiše,
0398 Pak se drugo momče zagonilo
0399 Od Bjelica Nikola Miliću,
0400 Plamena je noža izvadio,
0401 Da pos’ječe Ilić-kapetana,
0402 No ga brani Martinović Savo,
0403 Te Adama sobom zaklanjaše,
0404 I brani ga nožem od pojasa,
0405 I ovako Savo govoraše:
0406 "Što činite, braćo Crnogorci!
0407 "Što činite, oči vam ispale!
0408 "Da li tvrde vjere ne fatasmo,
0409 "Da Ilića posjeći nećemo.
0410 "Da nijesmo vjere zadavali,
0411 "Mislite li za svog gospodara,
0412 "Mislite li, oči vam ispale!
0413 "Ele će ne grdno nagrditi,
0414 "Pa bi mogo sve nas pogubiti,
0415 "E je njemu Boka desna ruka."
0416 Sreća bješe, puške zapucaše,
0417 Dobroćani udriše vitezi,
0418 Na bijelu kulu nasrnuše,
0419 A da prije oni ne dođoše,
0420 Doista se poklati oćahu
0421 Među sobom dobri Crnogorci,
0422 Ćaše blago ostanuti pusto,
0423 Pa ostati blago i oružje.
0424 Urišuju mladi Dobroćani,
0425 A pred njima dva dobra viteza,
0426 Junak dobar Krstović Antone,
0427 I šnjim vitez Milošević Božo,
0428 I junačka braća Dobroćani,
0429 No se hrabro brane Crnogorci,
0430 Il’ dvojicu rane dopadoše,
0431 Pa glas daše na bijelu kulu,
0432 Poklikoše uzdanu družinu:
0433 "Bjež’te, braćo, ako Boga znate!
0434 "Osvojiše mladi Dobroćani,
0435 "Jere će ne povatati žive."
0436 Iskočiše iz bijele kule,
0437 Izniješe blago i oružje,
0438 I Ilića ostaviše živa,
0439 Nikakve mu rane ne dadoše,
0440 I pola mu blaga ostaviše,
0441 Pobjegoše uz Dobrocke strane,
0442 Sobom vode dva ranjena druga.
0443 Dokle zora od istoka sinu,
0444 Zalaze su selo uminuli.
0445 U Tatinjac dođoše planinu,
0446 I tu silno blago dijeljahu,
0447 Dijeljahu blago i oružje,
0448 Sve od zore do crnoga mraka
0449 Dijeljahu žutoga dukata;
0450 Ne dijele brojem ni jesapom
0451 No kapicom Popovića Mića,
0452 Svakojemu podjednako daju,
0453 Najboljemu kao najgoremu;
0454 Pa dijele junačko oružje:
0455 Neki nosi puške srmajlije,
0456 Neki nosi bistre džeferdare,
0457 Neki nosi od srme andžare,
0458 Neki nosi noža okovana,
0459 Neki nosi mače grebeštake;
0460 Dosta bješe blaga i oružja.
0461 Poznadoše svoje arambaše,
0462 Arambašam’ starješinstvo daju,
0463 Darovaše toke ubojite,
0464 Dadoše im sablje dimišćije,
0465 Sve u čisto okovane zlato,
0466 Na četiri svoje arambaše,
0467 Četvore im toke darovaše,
0468 I četiri sablje pozlaćene,
0469 I po dvije puške srmajlije.
0470 A kad mrče i počinu sunce,
0471 Na tome se čete razdvojila.
0472 Otkrenu se Martinović Savo,
0473 I otide vrhom Mravjanika,
0474 Šnjim zajedno pet Martinovića.
0475 I Pišteta vodu suminuše,
0476 I pitomu od Njeguša Vrbu,
0477 Krstačko su polje prelazili,
0478 Obrnuše uz Lovćen planinu.
0479 A pođoše sva tri arambaše,
0480 Obrnuše uz Vršan planinu.
0481 No im loša sreća priskočila,
0482 Opazi ih Proroković Jole
0483 Su njegovo stotinu momaka
0484 Od Zalaza i pitome Vrbe.
0485 Na ajduke Jole udario.
0486 Ubiše se čete po Vršanju,
0487 Ubiše se noćno bez mjeseca,
0488 No se brane krvavi ajduci.
0489 Zalažani na njih nasrnuše,
0490 Ali puče puška od ajduka,
0491 I dobroga pogodi junaka,
0492 To Filipa od sela Zalaza,
0493 Desnu njemu salomiše ruku,
0494 A kad viđe Proroković Jole,
0495 E Filipa rane dopadoše,
0496 Pogibe mu vojsci starješina,
0497 Jer on bješe od Zalaza glava,
0498 Pa pokliče braću Zalažane,
0499 Zalažani oganj oboriše.
0500 Sreća bješe, te se ne viđaše,
0501 Tu mnozinja ćahu poginuti,
0502 Ema puče puška od Zalaza,
0503 I pogodi Savova Todora,
0504 Od junačke od kuće Milića,
0505 Desnu su mu nogu salomili.
0506 U to bješe priskočila Vrba.
0507 Kad Vrbljani među njima do’še,
0508 Među njima vjeru ufatiše.
0509 A da oni prije ne dođoše,
0510 Bog da znade ko uteći ćaše,
0511 Ćaše blago ostanuti pusto.
0512 Stadoše ih, pa ih umiriše,
0513 I na troje blago dijeliše:
0514 Dva dijela nosahu ajduci,
0515 Treći dio Proroković-Jolu,
0516 Dva dijela braći Zalažan’ma,
0517 Da Filipu vida desnu ruku,
0518 A prebiše ruku Filipovu
0519 Za slomljenu nhogu Todorovu.
0520 I na tome tu se umiriše,
0521 Svaki pođe na svoje dvorove.
0522 To je bilo, sad se spominjalo,
0523 A mi braćo zdravo i veselo!
