Ударац на кулу капетана Адама Илића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Ударац на кулу капетана Адама Илића

0001 Вино пију четири витеза,
0002 Сви четири од Горице Црне,
0003 То су мили побратими били,
0004 Пију вино у племе Бјелице,
0005 На Бјелице на кулу Милића,
0006 На бијелу војводину кулу,
0007 Једно бјеше Вукотић Шалета,
0008 Арамбаша од Кчева крвава;
0009 Друго ајдук Поповићу Мићо,
0010 Од Његуша гњезда соколова,
0011 Треће јунак Мартиновић Саво,
0012 Од Цетиња поља витешкога,
0013 А четврто војвода Милићу.
0014 Ладнијем се вином обредише,
0015 Па јунаци зборе за јунаштво.
0016 Онда вели војвода Милићу:
0017 "О Шалета, с Чева арамбашо!
0018 "Ка’ си вазда у Херцеговину,
0019 "И проводиш чете кроз планину,
0020 "Би ли знао, добар побратиме!
0021 "А ђе бисмо с четом ударили,
0022 "Али с четом ал’ големом војском,
0023 "Да се доста глава накидамо,
0024 "И големи шићар заузмемо?"
0025 Одговара Вукотић Шалета:
0026 "О војвода, драги побратиме!
0027 "Што ми збориш за Херцеговину
0028 "И за наше чете гласовите,
0029 "Већ нам више четовања нема.
0030 "Владика је вјеру ухватио
0031 "С Али-пашом од Херцеговине
0032 ”И са б’јелим градом Нишицкијем,
0033 "Не смијемо ударат’ на Турке,
0034 "Ни такнути у Херцеговину,
0035 "Ко не мисли главу изгубити
0036 "Од нашега Петра господара."
0037 Опет вели војвода Милићу:
0038 "Побратиме, Мартиновић-Саво!
0039 "Често идеш равној Арбанији,
0040 "У Румију високу планину,
0041 "С Арбанијом нама вјере нема,
0042 "Би ли знао, добар побратиме!
0043 "А ђе бисмо с војском ударили,
0044 "Али с војском али с четом малом?"
0045 Стаде се им Саво јадиковат’:
0046 "Не збори ми за то, побратиме!
0047 "Јере си ми жалост учинио.
0048 "Ја сам скоро био у Румију,
0049 "И повео чете неколико.
0050 "Бјеше мене књига допанула
0051 "Од тврдога града Дубровника,
0052 "Од главнога једног пријатеља,
0053 "Да су дошли дванаест бегова
0054 "Од простране Босне каловите,
0055 "Пред њима је Кулиновић бего,
0056 "Да он иде Скадру на Бојану,
0057 "Да би с пашом нешто вијећали,
0058 "Па ми пише да их причекамо,
0059 "Да им добре главе пос’јечемо.
0060 "Па како ме књига допанула,
0061 "Ја покупих големе јунаке,
0062 "Већ од наше нахије Катунске.
0063 "Од Грахова до поља Цетиња,
0064 "Ђе гођ знадох голема јунака,
0065 "Али добре злице и крвавца,
0066 "Окупих их на поље Цетиње,
0067 "Ја окупих педесет момака,
0068 "Најавих се Ријечкој нахији,
0069 "Собом узех тридесет момака,
0070 "Направи се осамдесет друга,
0071 "Па отидох Румији планини,
0072 "И ту нађох добра побратима
0073 "У Румију високу планину
0074 "Већ витеза Вуксановић-Сава,
0075 "За њим бјеху двадесет ајдука,
0076 "Па обије чете састависмо,
0077 "Састависмо, па их смијешасмо.
0078 "И све Саву за бегове казах,
0079 "Да ће доћи дванаест бегова.
0080 "Добро му се Саво радоваше,
0081 "Дигоше се с Румије планине,
0082 "Пође чета Созини планини,
0083 "Па отоле низ приморске стране,
0084 "Запанула чета на границу,
0085 "На границу турску и латинску,
0086 "Ђе ће наљест’ дванаест бегова.
0087 "Па бегови на Каштио до’ше
0088 "На бијеле Греговића дворе.
0089 "Но што ћу ви казат’, побратиме!
0090 "Ђе је срећа, ту је и несрећа,
0091 "Зло се нађе из Црнице момче,
0092 "Те полеће кули Греговића,
0093 "И ту Луку Греговића нађе,
0094 "Па просочи, стале му с каменом!
0095 "Е је веља чета запанула,
0096 "Да пос’јеку дванаест бегова
0097 "Од богате Босне каловите.
0098 "Кад разумје Греговићу Лука,
0099 "Па укрца дванаест бегова,
0100 "Увезе их морем дебелијем,
0101 "А вране им коње заустави,
0102 "Заустави на бијелу кулу,
0103 "И сачува дванаест бегова.
0104 "Макосмо се Румијом планином,
0105 "Гледали смо на четири стране
0106 "Сву крајину и гору Шестанску,
0107 "И сувише равну Арбанију,
0108 "Ни тамо ни не би четовања,
0109 "А ђе бисмо с војском ударили,
0110 "Па жалосни до’смо на Цетиње.
0111 "Укори нас Петровић владика:
0112 ""Арамбаше, куће не виђели!
0113 ""Камо вама дванаест бегова?
0114 ""Камо вама главе од бегова?
0115 ""Е ме бјеху гласи одпанули,
0116 ""Да сте силне Турке погубили."
0117 "Све му право по реду казасмо,
0118 "Да је пошла шпија од Црмнице,
0119 "И беговске скапулала главе.
0120 "Он тражаше тајнога шпијуна,
0121 "И даваше хиљаду дуката,
0122 "Ко ће њему шпију просочити,
0123 "Доисто га изгубит’ оћаше,
0124 "И тамо ни четовања нема."
0125 Онда вели војвода Милићу:
0126 "Чете нема уз Херцеговину,
0127 "Чете нема равном Арбанијом,
0128 "А нестаде вина и дувана!"
0129 Опет вели војвода Милићу:
0130 "О хајдуче, од Његуша Мићо!
0131 "Ка’ си често у Боки латинској
0132 "Крајем мора около Котора,
0133 "Талијански добро научио,
0134 "Те ти знадеш латинске градове,
0135 "И бијеле око мора куле,
0136 "А ђе бисмо с четом ударили,
0137 "А знадеш ли, Мићо побратиме?
0138 "Јеси л’ штогођ, Мићо, загледао?"
0139 А на томе Мићо одговара:
0140 "Истина је, добар побратиме!
0141 "Да ја знадем латинске градове,
0142 "И бијеле око мора куле,
0143 "И у којој има доста блага,
0144 "Ма се бојим од вишега врага,
0145 "Од нашега Петра господара,
0146 "Да не смијем с четом ударати,
0147 "Е с ћесаром држи пријатељство,
0148 "Па ћу моју сатарисат’ главу."
0149 А војвода њему говораше:
0150 "Не бој ми се, Мићо побратиме!
0151 "Док је моја на рамену глава,
0152 "Ни твојојзи ништа бити неће,
0153 "Но ме води на Доброту малу,
0154 "Е су мога изгубили стрица,
0155 "Стрица мога Томаша Милића,
0156 "Еда бисмо њега осветили,
0157 "И доста се блага наузели."
0158 Таде њему Мићо одговара:
0159 "Чујте мене, сва три побратима!
0160 "Ја сам добар шићар загледао
0161 "Близу мора и близу Котора
0162 "Код Вукића накрај Мишулића
0163 "Б’јелу кулу Илић-капетана,
0164 "У кули је небројено благо,
0165 "Да такога у Доброту нема,
0166 "Има кажу четири сандука
0167 "Напуњена жутога цекина.
0168 "Ема нека што је пусто благо,
0169 "Но што има свакога оружја:
0170 "У њега су девет џевердара
0171 "Сви у срму и у суву злату,
0172 "И малије дванаест пушака
0173 "Све од чисте срме саливене,
0174 "И четири сабље оковане,
0175 "Жеженијием златом нашаране,
0176 "Више злата него гвожђа љута,
0177 "И четири мача гребештака,
0178 "Полак бјеше гвожђа жестокога,
0179 "При ручици сребро позлаћено;
0180 "Уз оружје четири анџара,
0181 "Све ручице њима су од злата,
0182 "И остали помањи ножева,
0183 "Ножнице су од сребра чистога,
0184 "А синџири од сувога злата,
0185 "И четверо тока саливени,
0186 "Које су му у Млетке грађене
0187 "Од сувога злата жеженога."
0188 Када суше сва три побратима,
0189 Већ за благо ништа не мишљаху,
0190 Но им сину срце на оружје,
0191 Јесу на њем’ гамни Црногорци,
0192 То је њима пофала и дика.
0193 Пољубише Поповића Мића:
0194 "А на ноге, од Његуша Мићо,
0195 "Ајде, Мићо, у Боку латинску,
0196 "Па прегледај пребијелу кулу,
0197 "Еда би ни Бог и срећа дала,
0198 "Еда бисмо кулу поарали,
0199 "Осветили нашега Томаша,
0200 "И узели богато оружје."
0201 Пође Мићо у Боку латинску,
0202 А осташе сва три побратима.
0203 Вукотић је Чеву полазио,
0204 Мартиновић пође на Цетиње.
0205 Мало било, много не трајало,
0206 Трећи данак књиге допадоше
0207 Од ајдука Поповића Мића,
0208 Једну шаље Чеву на крајину
0209 Побратиму Вукотић-Шалети:
0210 "Чуј, Шалета, Богом побратиме!
0211 "Скупи мене десетак Чевљана,
0212 "Од оџака бирана јунака,
0213 "Ајде шњима мору на обалу,
0214 "Не остави Краљевића Вука,
0215 "Ни витеза Живаљевић_Марка
0216 "Арамбашу Грујичин’ Шалету,
0217 "И сокола Сава Јоковића
0218 "Од крваве куће Ђуканове,
0219 "За остале које теби драго."
0220 Другу шиље на племе Бјелице
0221 На бијелу војводину кулу:
0222 "О Машуте, Богом побратиме!
0223 "Скупи мене петнаест Бјелица,
0224 "Све витеза бирана јунака,
0225 "Неке ћу ти по имену казат’
0226 "Пејаника Томашев’ Јајуша,
0227 "Не би л’ свога осветио баба,
0228 "Два сокола два брата рођена,
0229 "Томановић’ Марка и Лазара,
0230 "И јошт узми два брата рођена,
0231 "Оба брата, Матанова сина,
0232 "Матанова Шулу и Николу,
0233 "И сокола Костова Ђелоша,
0234 "И Лукина старјешину Сава,
0235 "Е је Сава од Бјелица глава,
0236 "Бирај друге како ти је драго."
0237 Па је трећу књигу направио,
0238 А шиље је на равно Цетиње,
0239 Побратиму Мартиновић-Саву:
0240 "Чуј ме, Саво, добар побратиме!
0241 "Доведи ми пет Мартиновића,
0242 "Не остави Тура, стрица свога,
0243 "Е јеТуро стари мегданџија,
0244 "Ни малога не остављај Вука,
0245 "Печа мала, ма је огњевита,
0246 "Ема без вас није ударања."
0247 И овако св’јема тр’јема пише:
0248 "У уторак дођ’те на крај мора
0249 "У сриједу мислим ударити."
0250 Побратими књиге разледаше,
0251 Па виђоше што им Мићо пише,
0252 Па једанак на ноге скочише,
0253 И дружину своју окупише,
0254 Окупише пак се покренуше,
0255 Сви једанак накрај мора до’ше,
0256 Накрај мора до близу Котора
0257 Цитешка се чета саставила.
0258 Арамбаше чету оставише
0259 У њима и у долинама,
0260 Они по’ше код бијеле куле,
0261 И бијелу кулу прегледати
0262 С које ће јој стране ударити.
0263 Ал’ им вели Поповићу Мићо:
0264 "Не можемо на кулу удрити
0265 "На авлију ни на б’јела врата,
0266 "Јер су тврда врата од авлије,
0267 "Од авлије и бијеле куле,
0268 "Не би врата сломила лубарда,
0269 "А некмоли рука од јунака.
0270 "Но гледајте кули у висине,
0271 "На најгорњи прозор ударимо,
0272 "На прозору у горње камаре,
0273 "Е је у њу благо Адамово,
0274 "Силно благо и силно оружје."
0275 Јунаци се добро досјетише,
0276 Те јелове греде наодише,
0277 А на греде скеле направише.
0278 Па отоле у кружину по’ше,
0279 Па дружину дивно шјетоваху,
0280 Још им вели Мартиновић Саво:
0281 "Чујте мене, браћо Црногорци!
0282 "Владајмо се мудро и паметно,
0283 "Није лако кулу разорити,
0284 "На њу ћемо муку дочекати,
0285 "Удриће ни млади Доброћани,
0286 "Витези су вазда од старине,
0287 "Њима нико не граби поштење
0288 "Ни на мору ни на крају суву,
0289 "Но су вазда мегдан задобили,
0290 "С киме гођ су врућа боја били.
0291 "А имају добра старјешину
0292 "Зар јунака Крстовић-Антона,
0293 "И витеза Милошевић-Божа,
0294 "И сокола Трипковића Ника.
0295 "С друге стране удриће солдати,
0296 "Котору ће отворити врата,
0297 "Доиста ни оће ударити;
0298 "Бранимо се храбро и витешки."
0299 Но Бјелице Саву говораху:
0300 "Наш соколе, Мартиновић-Саво!
0301 "Ти ћеш дивно разредит’ дружину,
0302 "Јере с војском знадеш управљати,
0303 "Ал’ не немој, Саво, остављати,
0304 "Оставити око б’јеле куле,
0305 "Но не пушти три четири друга
0306 "Од Бјелица од куће Милића,
0307 "Ако бисмо прозор саломили,
0308 "Јере ћемо уљести у кулу,
0309 "И посјећи Илића Адама,
0310 "Осветити Томаша нашега."
0311 Саво мудра и паметна глава,
0312 На оваку ријеч бесједио:
0313 "Чујете ли, браћо Црногорци!
0314 "Немој који посјећ’ капетана,
0315 "Да га змија не удари љута.
0316 "И знадите добро, Црногорци,
0317 "Којино би њега изгубио,
0318 "Својом ће га мене платит’ главом
0319 "Платиће га на равно Цетиње
0320 "Од нашега Петра господара."
0321 Но не хћеше пристати Милићи,
0322 Особито Томашев Јајуша,
0323 Него оће да освети баба.
0324 А кад виђе Мартиновић Саво,
0325 Он дружини својој бесједио:
0326 "Останите сБогом, Црногорци!
0327 "Ја ви први у то пристат’ нећу,
0328 "Ни погубит’ Илића Адама,
0329 "Е је Томаш давно погинуо,
0330 "Кад се клала Бока с Гором Црном,
0331 "Пак се зато умирила давно."
0332 Кад виђепе дружина остала,
0333 Поврнуше Мартиновић-Сава,
0334 И сви њему божју вјеру даше,
0335 Да Адама изгубити неће,
0336 Но његово понијети благо,
0337 И уз благо свијетло оружје;
0338 "А ни благо понијет’ нећемо,
0339 "Нећемо му узет’ свеколико,
0340 "Но оставит’ њему половицу,
0341 "Нек’ се рани за живота свога,
0342 "Е је Илић саморана глава,
0343 "Брата нема, братучеда нема,
0344 "Нема сина, а синовца нема,
0345 "Ни никаква ближњега рођака."
0346 На томе је Саво пристануо,
0347 Па лијепо друштво разређива,
0348 По дванаест одабра момака,
0349 Па их стави под бијелом кулом,
0350 Да му крило од Доброте бране,
0351 А пред њима од Бјелица Сава.
0352 Мартиновић Саво уређива:
0353 "Чујете ли, моја браћо драга!
0354 "Кад насрну на вас Доброћани,
0355 "Ви немојте побит’ Доброћане,
0356 "Да ве змија не удари љута,
0357 "Но високо пушке подигните,
0358 "И велику фиску учините,
0359 "Неће знати Доброћки јунаци,
0360 "Да је ово једна чета мала,
0361 "Него да је војска превелика,
0362 "Да бисте их како забашили."
0363 А друго је друштво наредио,
0364 Одабрао дванаест момака,
0365 Да му крило од Котора чува,
0366 А пред њима Мартиновић-Тура,
0367 И њима је Саво наредио:
0368 "Ако би се Котор отворио,
0369 "Немојте ми побит’ Которане,
0370 "И цареве плаћене солдате,
0371 "Да ве змије не покољу љуте.
0372 "Ако би се Котор отворио,
0373 "Јавите се на високу кулу,
0374 "Да не у њу не уфате живе,
0375 "Да бјежимо уз Которске стране."
0376 Дивно их је Саво уредио,
0377 А шестину себе оставио,
0378 Па јелове стубе принијеше,
0379 Уз високу кулу прислонише,
0380 Пак се уз њу пењу Црногорци.
0381 Па од куле прозор саломише,
0382 И у б’јелу кулу ускочише,
0383 Уфатише Илића Адама
0384 Већ без ране и без главе мртве.
0385 Па по кули траже пусто благо,
0386 Покупише благо и оружје.
0387 Од оружја ништа не остаде,
0388 А блага му пола оставише,
0389 Но да видиш Костова Ђелоша,
0390 Кад извади пушку из појаса,
0391 Да изгуби Илић-капетана,
0392 Доисто га убити оћаше,
0393 Мартиновић ал’ му не да Саво,
0394 Но пламена ножа повадио,
0395 На Ђелоша загон учинио,
0396 Доисто га посјећи оћаше,
0397 Но их друга браћа раздвојише,
0398 Пак се друго момче загонило
0399 Од Бјелица Никола Милићу,
0400 Пламена је ножа извадио,
0401 Да пос’јече Илић-капетана,
0402 Но га брани Мартиновић Саво,
0403 Те Адама собом заклањаше,
0404 И брани га ножем од појаса,
0405 И овако Саво говораше:
0406 "Што чините, браћо Црногорци!
0407 "Што чините, очи вам испале!
0408 "Да ли тврде вјере не фатасмо,
0409 "Да Илића посјећи нећемо.
0410 "Да нијесмо вјере задавали,
0411 "Мислите ли за свог господара,
0412 "Мислите ли, очи вам испале!
0413 "Еле ће не грдно нагрдити,
0414 "Па би мого све нас погубити,
0415 "Е је њему Бока десна рука."
0416 Срећа бјеше, пушке запуцаше,
0417 Доброћани удрише витези,
0418 На бијелу кулу насрнуше,
0419 А да прије они не дођоше,
0420 Доиста се поклати оћаху
0421 Међу собом добри Црногорци,
0422 Ћаше благо останути пусто,
0423 Па остати благо и оружје.
0424 Уришују млади Доброћани,
0425 А пред њима два добра витеза,
0426 Јунак добар Крстовић Антоне,
0427 И шњим витез Милошевић Божо,
0428 И јуначка браћа Доброћани,
0429 Но се храбро бране Црногорци,
0430 Ил’ двојицу ране допадоше,
0431 Па глас даше на бијелу кулу,
0432 Покликоше уздану дружину:
0433 "Бјеж’те, браћо, ако Бога знате!
0434 "Освојише млади Доброћани,
0435 "Јере ће не поватати живе."
0436 Искочише из бијеле куле,
0437 Изнијеше благо и оружје,
0438 И Илића оставише жива,
0439 Никакве му ране не дадоше,
0440 И пола му блага оставише,
0441 Побјегоше уз Доброцке стране,
0442 Собом воде два рањена друга.
0443 Докле зора од истока сину,
0444 Залазе су село уминули.
0445 У Татињац дођоше планину,
0446 И ту силно благо дијељаху,
0447 Дијељаху благо и оружје,
0448 Све од зоре до црнога мрака
0449 Дијељаху жутога дуката;
0450 Не дијеле бројем ни јесапом
0451 Но капицом Поповића Мића,
0452 Свакојему подједнако дају,
0453 Најбољему као најгорему;
0454 Па дијеле јуначко оружје:
0455 Неки носи пушке срмајлије,
0456 Неки носи бистре џефердаре,
0457 Неки носи од срме анџаре,
0458 Неки носи ножа окована,
0459 Неки носи маче гребештаке;
0460 Доста бјеше блага и оружја.
0461 Познадоше своје арамбаше,
0462 Арамбашам’ старјешинство дају,
0463 Дароваше токе убојите,
0464 Дадоше им сабље димишћије,
0465 Све у чисто оковане злато,
0466 На четири своје арамбаше,
0467 Четворе им токе дароваше,
0468 И четири сабље позлаћене,
0469 И по двије пушке срмајлије.
0470 А кад мрче и почину сунце,
0471 На томе се чете раздвојила.
0472 Открену се Мартиновић Саво,
0473 И отиде врхом Мравјаника,
0474 Шњим заједно пет Мартиновића.
0475 И Пиштета воду суминуше,
0476 И питому од Његуша Врбу,
0477 Крстачко су поље прелазили,
0478 Обрнуше уз Ловћен планину.
0479 А пођоше сва три арамбаше,
0480 Обрнуше уз Вршан планину.
0481 Но им лоша срећа прискочила,
0482 Опази их Пророковић Јоле
0483 Су његово стотину момака
0484 Од Залаза и питоме Врбе.
0485 На ајдуке Јоле ударио.
0486 Убише се чете по Вршању,
0487 Убише се ноћно без мјесеца,
0488 Но се бране крвави ајдуци.
0489 Залажани на њих насрнуше,
0490 Али пуче пушка од ајдука,
0491 И доброга погоди јунака,
0492 То Филипа од села Залаза,
0493 Десну њему саломише руку,
0494 А кад виђе Пророковић Јоле,
0495 Е Филипа ране допадоше,
0496 Погибе му војсци старјешина,
0497 Јер он бјеше од Залаза глава,
0498 Па покличе браћу Залажане,
0499 Залажани огањ оборише.
0500 Срећа бјеше, те се не виђаше,
0501 Ту мнозиња ћаху погинути,
0502 Ема пуче пушка од Залаза,
0503 И погоди Савова Тодора,
0504 Од јуначке од куће Милића,
0505 Десну су му ногу саломили.
0506 У то бјеше прискочила Врба.
0507 Кад Врбљани међу њима до’ше,
0508 Међу њима вјеру уфатише.
0509 А да они прије не дођоше,
0510 Бог да знаде ко утећи ћаше,
0511 Ћаше благо останути пусто.
0512 Стадоше их, па их умирише,
0513 И на троје благо дијелише:
0514 Два дијела носаху ајдуци,
0515 Трећи дио Пророковић-Јолу,
0516 Два дијела браћи Залажан’ма,
0517 Да Филипу вида десну руку,
0518 А пребише руку Филипову
0519 За сломљену нхогу Тодорову.
0520 И на томе ту се умирише,
0521 Сваки пође на своје дворове.
0522 То је било, сад се спомињало,
0523 А ми браћо здраво и весело!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.