Uvodna reč (Magijska šaputanja)
Vekovima su se ljudi borili protiv raznih bolesti. Želja za zdravljem iskazivana je u mnogim prilikama i na razne načine, počev od pozdrava prilikom susreta, preko zdravica na svetkovinama, u molitvama, obrednim i običajnnm pesmama, pa do pisama. Isto tako ljudi su tražili leka za svoje bolesti i lečili se na razne načine. Bogu su upućivali molitve, a između sebe su tražili leka. Pravili su napitke, meleme, kadili se na pari ili dimu biljaka i dlakama pojedinih životinja. U obrednom lečenju su upotrebljavali i razne predmete i šaptali teško razumljive reči. U tome su prednjačile žene, koje su svoje umeće lečenja, koje se naziva bajanje, prenosile s kolena na koleno.
S napretkom naučne medicine bajalice su izgubile značaj ali su se pojedini primeri bajanja održali sve do danas. Razlog što se bajanja još uvek održavaju leži kako u tome što se ljudi teško oslobađaju starih navika, tako i u tome da bolesnicima koji veruju u njih mogu olakšati život.
Prilikom bajanja bajalica najčešće ne izgovara basmu glasno, već to čini šaputanjem. Verovanje da basma više neće pomoći ukoliko se kaže drugome, toliko je jako i danas, da neke bajalice nisu htele otkriti autoru ove knjige, tajnu bajanja. Verovatno je i Vuk Karadžić imao takve teškoće, jer u njegovim zapisima ima neznatan broj basmi. Ipak mnoge bajalice se nisu pridržavale starih zabrana i otkrile su tajnu svoga zanata. Tako je nastala i ova knjiga.
U Sokobanji, januara 1997.
Autor
Izvor[uredi]
- Magijska šaputanja; basme i bajalice sokobanjskog kraja, Narodna biblioteka "Stevan Sremac", Sokobanja, 1997., str. 2.