Ubica bez da zna
| Ubica bez da zna Pisac: Branko Radičević |
Ubica bez da zna
„Sjajno sunce već je selo,
Dalje ići nije telo,
Za goru je ono zašlo,
Tu je krevet sebi našlo,
I ja meni moj
Na obali toj.“
Već je stigô na obalicu
Razastreo kabanicu:
„Jošte nisu došli mraci
Još su ovde dana zraci.“
Vadi od pojasa
Vrulu meka glasa.
On u vrulu vesô duše
Laor krilom lako puše,
Na obalu drugu reke
Nosi vrule meke zveke;
Jedna moma tu je bila
Ćupom vode zavatila.
„„Mili dragi, večni Bože““
Tela b' doma, al ne može.
Glas je moro sladak biti,
To je lako pogoditi,
Sladak, sladak dosta.
Moma slušat osta.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.
|