Убица без да зна
| Убица без да зна Писац: Бранко Радичевић |
Убица без да зна
„Сјајно сунце већ је село,
Даље ићи није тело,
За гору је оно зашло,
Ту је кревет себи нашло,
И ја мени мој
На обали тој.“
Већ је стигô на обалицу
Разастрео кабаницу:
„Јоште нису дошли мраци
Још су овде дана зраци.“
Вади од појаса
Врулу мека гласа.
Он у врулу весô душе
Лаор крилом лако пуше,
На обалу другу реке
Носи вруле меке звеке;
Једна мома ту је била
Ћупом воде заватила.
„„Мили драги, вечни Боже““
Тела б' дома, ал не може.
Глас је моро сладак бити,
То је лако погодити,
Сладак, сладак доста.
Мома слушат оста.
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|