Tu ti ne ću manje od groša
Bio nekakav, u zemanu, trgovac, pa potraži jednog pomoćnika, koji bi mu pomagao u trgovini. U to naće baš valjana mladića, bistra, radna, i što se ono veli, u svemu uredna.
— Hoćeš li, momče, ostati kod mene? Ne će ti krivo biti od mene! — reče trgovac.
— Hoću! — reče momče.
Više pogodbe najprije nije bilo. Pošto prođe neko vrijeme, reče trgovac:
— Dobro bi bilo, da se ja i ti pogodismo, jer se dobro slažemo, pa se bojim, da se ne poijedimo, a možemo bez toga?
— Hoću, — reče momče, — s drage volje, jer viđaše, i ako su trgovci u opšte lukavi, da ih je ovaj njegov gazda u tome sa njegovim majstorijama sve nadmašio i pretekao.
— Koliko ćeš mi uzimati? — zapita trgovac.
— Ja vala ni manje ni više, no da mi svakog dana daš onoliko groša, koliko puta slažeš u dućanu, a izvan ti ih ne ću ni brojiti!
— Vala i ja na to pristajem! — reče veselo trgovac.
Na ovo i ostaviše, više pogodbe među njima nije bilo.
Kad prođe nekoliko dana, prebrojiše laže; ali svaki dan, što je trgovac lagao u dućanu, dvadeset i jedan put; a to je upravo po dvadeset i jedan groš dnevno.
— Toliko ti ne mogu nikako davati, — reče trgovac, — no dosta ti je za svaku lažu po groša!
— I na to ću pristati! — reče momče.
Ne prođe dugo, kad, ali se gazda raširio u dućanu, pa priča nekima, da ih tobož primami, te da mu češće dolaze: kako mu je mačka ponijela cio brav suha mesa kroz krov na vrh kuće, pa u to dunuo sjever i mačka se smrzla, i da ju je tako sjutra-dan našao, gdje leži smrznuta, a meso joj u zubima.
Svi se smiju i čude, najviše iz hajtera onih čašica; a naš ti momak: sluša ga, sluša ga, da mu ne propane nadnica, pa će onako sa strane, a glasno, povikati:
„Tu ti ne ću manje od groša!“
Cetiinje, 19. Februara 1896.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Luča, književni list društva „Gorski vjenac“, godina II sveska II, za februar, uređuje, Književni odbor, Cetinje, K. C. Državna štamparija, 1896., str. 86-87.