Ту ти не ћу мање од гроша
Био некакав, у земану, трговац, па потражи једног помоћника, који би му помагао у трговини. У то наће баш ваљана младића, бистра, радна, и што се оно вели, у свему уредна.
— Хоћеш ли, момче, остати код мене? Не ће ти криво бити од мене! — рече трговац.
— Хоћу! — рече момче.
Више погодбе најприје није било. Пошто прође неко вријеме, рече трговац:
— Добро би било, да се ја и ти погодисмо, јер се добро слажемо, па се бојим, да се не поиједимо, а можемо без тога?
— Хоћу, — рече момче, — с драге воље, јер виђаше, и ако су трговци у опште лукави, да их је овај његов газда у томе са његовим мајсторијама све надмашио и претекао.
— Колико ћеш ми узимати? — запита трговац.
— Ја вала ни мање ни више, но да ми сваког дана даш онолико гроша, колико пута слажеш у дућану, а изван ти их не ћу ни бројити!
— Вала и ја на то пристајем! — рече весело трговац.
На ово и оставише, више погодбе међу њима није било.
Кад прође неколико дана, пребројише лаже; али сваки дан, што је трговац лагао у дућану, двадесет и један пут; а то је управо по двадесет и један грош дневно.
— Толико ти не могу никако давати, — рече трговац, — но доста ти је за сваку лажу по гроша!
— И на то ћу пристати! — рече момче.
Не прође дуго, кад, али се газда раширио у дућану, па прича некима, да их тобож примами, те да му чешће долазе: како му је мачка понијела цио брав суха меса кроз кров на врх куће, па у то дунуо сјевер и мачка се смрзла, и да ју је тако сјутра-дан нашао, гдје лежи смрзнута, а месо јој у зубима.
Сви се смију и чуде, највише из хајтера оних чашица; а наш ти момак: слуша га, слуша га, да му не пропане надница, па ће онако са стране, а гласно, повикати:
„Ту ти не ћу мање од гроша!“
Цетииње, 19. Фебруара 1896.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година II свеска II, за фебруар, уређује, Књижевни одбор, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1896., стр. 86-87.