Turkinja što voli

0001 Knjigu piše Čengić Bećir-paša
0002 pa j’ opravi u Primorje divno,
0003 u lijepu Grblju pitomome,
0004 u sokola Mirkovića Vuka.
0005 Ovako ga paša pozdravjaše:
0006 "Mirkoviću, dragi pobratime!
0007 Hoću ti se oženiti, pobre,
0008 divnom šćerom od Bosne vezira
0009 nejmam brata, nejmam bratučeda,
0010 koji bi mi bio za đevera;
0011 dođi meni, pobre u svatove,
0012 da mi buli budeš za đevera."
0013 Kad serdara knjiga dopanula,
0014 kade viđe što mu Turčin piše,
0015 ođede se što more najljepše
0016 pak usjede konju na ramena.
0017 Ide Vuče preko Gore Crne,
0018 dokle dođe na Čevo krvavo
0019 u svojega bogom pobratima,
0020 u viteza vojvode Đukana,
0021 tu je serdar konak učinio.
0022 Kad je bilo o zori bijeloj,
0023 ondole se serdar podigao,
0024 ide pravo na kršno Zagorje.
0025 Kad Mirković u Čengića dođe,
0026 divno ga je paša dočekao,
0027 dosta dava piva i jestiva.
0028 A kad su se vina ponapili,
0029 poče paša igre svakojake.
0030 Mirković je junak od starine,
0031 pak u svaku pašu dobivaše.
0032 Mirkoviću Čengić ogvoraše:
0033 "Pobratime, Vuče kaurine!
0034 Ti nijesi srca junačkoga,
0035 ako konja razigrat nećemo
0036 da vidimo ko je bolji junak."
0037 Kad Mirković pašu razumio,
0038 pak viteza konja ražljutio,
0039 ćera pašu do gradskije’ vratah,
0040 do gradskije’ vratah od Travnika.
0041 Sve izlazi malo i veliko
0042 da gledaju Vuka Mirkovića.
0043 Kad izađe majka i đevojka,
0044 Čenigć-paše mlada vjerenica,
0045 tu đevojka majci govoraše:
0046 "A tako ti, moja mila majko!
0047 Oni Turčin od koga je grada?
0048 Divan ti je tri ga jada bila!"
0049 A đevojci majka govorila:
0050 "Muči, ćerce, stale ti kamenom"
0051 Ono nije tursko momče mlado,
0052 nego serdar Mirkoviću Vuče,
0053 od Primorja od zemlje slovinske."
0054 A đevojka majci govorila:
0055 "Majko moja, dugo jadna bila!
0056 Volijah bi Mirkovića Vuka
0057 samo gola, u košulji tankoj,
0058 nego pašu, moga vjernika,
0059 sveg’ u svili i u suvom zlatu!"
0060 A kad majka razumje đevojku,
0061 listo ona tanku knjigu piše,
0062 pa je posla paši zetu svome;
0063 "Zete dragi, Čengijć Bećir-pašo!
0064 Da si sprešno mene u dvorove,
0065 ol’ đevojka tvoja biti neće."
0066 A kad pašu knjiga dopanula,
0067 sprešno pođe buli u dvorove.
0068 Punica mu svoja govoraše:
0069 "Ja sam, zete, za te poručila
0070 da izgubiš Vuka Mirkovića.
0071 Ćerica moja, tvoja vjerenica,
0072 ne njega se, kučka, prestavila."
0073 A mlado joj momče odgovara:
0074 "Muči, bulo, bog da te ubije!
0075 Sramota je i mene i tebe,
0076 da mi Vuka ođe izgubimo;
0077 no kad sjutra bio danak svane,
0078 kad se dignu kićeni svatovi,
0079 bić’ u svate Mirkoviću vuče;
0080 evo tebe tursku vjeru davam,
0081 kad budemo na prvom konaku,
0082 objesiću Vuka u planinu,
0083 jednoj jeli, konopom jedinijem,
0084 da ne vidi Grblja pitomoga."
0085 A kad bio danak osvanuo,
0086 dignuše se kićeni svatovi,
0087 otidoše zelenom planinom.
0088 Kad su bili na prvom konaku,
0089 pak se staše Turci razgovarat,
0090 da objese Mirkovića Vuka
0091 prije sunca i zore bijele.
0092 To sve sluša lijepa đevojka.
0093 A kad, brate, Turci večerali,
0094 svi pospali kano i poklani,
0095 al’ ne spava lijepa đevojka,
0096 nego mlada na noge skočila,
0097 Mirkoviću pođe pod čadore.
0098 Al’ Mirkvić jošte pije vino,
0099 pa đevojci serdar govoraše:
0100 "Oj, đevojko, bog te ne ubio!
0101 Al’ si mlada ljuto prestarala,
0102 al’ u tebe čudo je veliko,
0103 te si k mene došla pod čadore?"
0104 Đevojka mu mlada odgovara:
0105 "Luda glavo, Mirković serdare!
0106 Ol’ ne vidiš, jadna tvoja majka,
0107 da te misle Turci objesiti,
0108 no bježimo Grblju pitomome!"
0109 Kad Mirković razumje đevojku,
0110 od zemlje je na noge skočio,
0111 pobjegoše zelenom planinom.
0112 Zdravo dođe Grblju pitomome
0113 i dovede Turkinju đevojku;
0114 pokrsti je, pak je uze za se,
0115 a to Jela jedva dočekala.