Tri devojke cveće posadile,
Brdom smilje, dolinom kovilje.
Navadi se momče neženjeno,
Devojkama czeće potrgalo.
Tri devojke mrežu napraviše, 5
Uhvatiše momče neženjeno!
Onda cure vijeć vijećale,
Kako će ga biti i mučiti!
Jedna veli „da ga zakoljemo“,
Druga kaže „da ga obesimo“, 10
Treća reče „da ga utopimo!"
Al’ govori momče neženjeno:
„Ne ludujte, lijepe đevojke,
Ne ludujte, kada lude niste!
Riba nisam, da me utopite, 15
Jagnje nisam, da me zakoljete,
8eć sam junak da me objesite,
O zlo drvo, đevojačko grlo!“
Nasmeja se delija devojka,
Pa govori momku neženjenom: 20
„Ta se kazna usvojit ne može!
Kad bi tako cure dozvolile,
Svi bi momci povešani bili!“[1]
Pevač i mesto zapisa
Zabeleženo 30. VI 1949. god. u Beogradu od Dušana Dobričanina, istaknutog narodnog guslara. On je ozu pesmu čuo od čuvenog narodnog guslara Petra Perunovića.
Reference
↑Upor. V. St. Karadžić: Srpske nardne pjesme, knj. 1, str. 282.
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 108.
