Tri putnika
| Tri putnika Pisac: Svetozar Ćorović |
Tri viteza odabrana, lavskog srca, divske snage,
Krenuše se u boj sveti, zbog slobode svoje dráge.
Kad su bili nasred polja, na noćištu prvo veče,
Najstariji vitez tada drugovima svojim reče:
„Ja se krenuh u boj strašni, a u tuzi i u jadu
Kod kuće sam ostavio svoju lepu, ljubu mladu.
Poginem li mlađan sada, — ja vam, druzi, neću kriti,
Sve strahujem i brinem se: šta će s njome tužnom biti?”
Progovara vitez drugi: „Zaboravi ljubu, brate,
Jer ona će, kad se uda, zaboravit’ brzo na te.
Al’ ja imam seju dobru, koju ljubim silno tako,
Nju ostavih doma samu i za nju se bojim jako.”
Treći vitez pogleda ih, pa s uzdahom progovori:
„Nemoj da te zarad seje niti briga, ni jad mori.
I ona će naći vojna i pašće mu oko vrata,
A tako će lako moći zaboravit’ tebe, brata.
Al’ ja imam majku svoju, kojoj bijah cigla nada.
Nju ostavih doma tužnu i za nju se brinem sada.
Jer ako joj ne vratim se, znam, kako će njojzi biti, —
Grobak će joj hladni samo rȁnu ovu izl’ječiti.”
Izvor[uredi]
1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 5, str. 146.
|