Tri putnika

Tri putnika Pisac: Svetozar Ćorović

Tri viteza odabrana, lavskog srca, divske snage,
Krenuše se u boj sveti, zbog slobode svoje dráge.

Kad su bili nasred polja, na noćištu prvo veče,
Najstariji vitez tada drugovima svojim reče:

„Ja se krenuh u boj strašni, a u tuzi i u jadu
Kod kuće sam ostavio svoju lepu, ljubu mladu.

Poginem li mlađan sada, — ja vam, druzi, neću kriti,
Sve strahujem i brinem se: šta će s njome tužnom biti?”

Progovara vitez drugi: „Zaboravi ljubu, brate,
Jer ona će, kad se uda, zaboravit’ brzo na te.

Al’ ja imam seju dobru, koju ljubim silno tako,
Nju ostavih doma samu i za nju se bojim jako.”

Treći vitez pogleda ih, pa s uzdahom progovori:
„Nemoj da te zarad seje niti briga, ni jad mori.

I ona će naći vojna i pašće mu oko vrata,
A tako će lako moći zaboravit’ tebe, brata.

Al’ ja imam majku svoju, kojoj bijah cigla nada.
Nju ostavih doma tužnu i za nju se brinem sada.

Jer ako joj ne vratim se, znam, kako će njojzi biti, —
Grobak će joj hladni samo rȁnu ovu izl’ječiti.”

Izvor

1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 5, str. 146.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.