Tri knjige i kraljević Marko
Sinoć Marko večerao s majkom,
Suva kruva i vodice ladne,
Do ujutru tri ga knjige stigle:
Jedna knjiga od bila Budima,
A druga je ercega Stipana, 5
Treća knjiga bana Svilaina.
Ta koja je od bila Budima,
Ona knjiga zapovida Marku:
Kralj Budimski ženi sina svoga,
Kuma kumi kraljevića Marka. 10
A koja je ercega Stipana,
Ona knjiga zapovida Marku:
Ajder Marko za cara na vojsku.
A koja je Svilaina bana,
Bane Marka zove na mejdane: 15
K. . . . . sine kraljevicu Marko,
Da ti meni na mejdan iziđeš,
Ako li mi baš izajti nećeš,
Poslat ću ti prelu i vreteno,
I tri oke biela mesira, 20
Pa mi predi gaće i košulju,
Napredi je donesi je Marko,
Donesi je pa je kroji na me,
Što ostane to u sanduk slaži,
Pa s udaji ko mlada divojka.“ 25
Pita Marko Jerosime majke:
„Jerosimo, stara moja majko,
„Kud ću sada, na koju li stranu?
„Evo kralje na kumstvo zaziva,
„Evo knjiga za cara na vojsku, 30
„Evo bane zove na mejdane?“
Al' besidi Jerosima majka:
„Čedo moje, kraljeviću Marko,
„Dobro b' bilo kumovati kralju,
„Dobro b' bilo za cara na vojsku, 35
„Nejdi Marko banu na mejdane.
„U bana su vile posestrime,
„A u Marka vile posestrime,
„Silne će se udariti vile,
„Velik ćete zejam počiniti, 40
„Da svu cernu goru polomiti,
„Vira moja tverđa od kamena,
„Jedan će vas izgubiti glavu!“
Al' besidi kraljeviću Marko:
„Oj starice, moja mila majko, 45
„Volim danas izgubiti glavu,
„Neg sramotu na sebi nositi!“
Pak on sedla konja šarenoga,
Sedlo meće šare poigrava,
Uzdom žvali đinđiri mu zveče, 50
Kalpak meće, perje mu trepeće;
Sa zemlje je na njeg uskočio,
Veće mu se šare pomamio,
Zubi grize a ušima striže.
Jaši Mare prike polja ravna 55
Pa se svojim Šarcem dogovara:
„Šarcu konje, desno krilo moje,
„Bi l' se mogo pouzdati u te
„I u tvoje noge sve četiri?
„Prominit ćeš danas gospodara 60
„Jašit će te vira nekerštena.“
Al' mu Šare tijo odgovara:
„Gospodaru, delibaša Marko,
„Pusti meni na slabinu uzdu,
„Da kajasi po kolini tuku, 65
„Pa se derži sedla i sersana,
„Pa rrivati grivu za strimena,
„Samo gledi, što ti Šare radi.
„Kad je oka zobi dukat bila,
„Svi junaci konjma uzmakoše, 70
„Ti si meni primicao Marko,
„Kako sam te Marko zapantio;
„Ta ja nisam zobi poželio.“ —
Kad se k . . . Šare razigrao,
Devet kopljah u visinu skače, 75
A dvanaest malo ponaprida,
Iz zubah mu zelen plamen ide.
Sletiše se vile posestrine,
Ništo malo, devedeset vilah,
Oko njega stravotu spraviše, 80
Iz nozderva studen vitar piri,
Iz očiju grad i kiša najde,
Iz kopit mu munje sijevaše,
Iz ušiju gromovi pucaše,
A iz grive bumbul ptica piva, 85
A na sapu mudra vidra igra,
A u sedlu sidi junak Marko.
Na daleku ugleda ga bane:
„Mili Bože, na svemu ti fala,
„Odkud mraci, odkud li oblaci, 90
„Od Prizrena bieloga grada.
„Ili se je razljutio Marko,
„Il' je svoga konja razserdio?
„Od mejdana danas ništa nema.“
Prid Marka se izšetao bane, 95
Po ga ljubi u skut kabanice,
I u zemlju gdi cipelom staje.
„Delibasa, gospodare Marko,
„Nemoj uzet glavu na mejdanu,
„Rujna ću te napojiti vina, 100
„A gdi t' čujem za tragove, Marko,
„Neću t' Marko prilaziti traga.“
Al' besidi kraljeviću Marko:
„K . . . . kučko, Svilaine bane,
„Ako te je i bula rodila 105
„I Marka je tanena Vlainja!
„Poturice, de nabani na me,
„Danas hoćeš izgubiti glavu,
„Lako ti je ranjena posići,
„I nejaku savezati ruke, 110
„Der saveži bega Odilega,
„Koji ide moru po Moravi
„Gdi Morava u more udira
„Der saveži Šestokrilovića,
Koji nosi do devet mačeva, 115
„I desetog pernog buzdovana,
„Koji važe za stotinu oka;
„Der junaka kraljevića Marka,
„Koji nosi strilje Tatarkinje,
„Koji jaši Šarca vilovita. 120
„K . . . . kujo Svilaine bane!
„Nisam žena da ti gaće predem,
„Nit divojka da ti se udajem,
„Već sam junak da se ogledamo.“
Vadi Marko sablju demeškinju, 125
Sinu pusta kano misečina.
Pa zavati Svilaina bana,
Osta bane na polju ležeći;
Ode Marko gorom pivajući
Na debelu Šarcu igrajući. 130
Kad je bio u po gore ravne,
Al' eto ti vila posestrima:
„Davor Marko, moj sivi sokole,
„Evo tebi pozlatjena ćorda,
„I evo ti jakost na mejdanu, 135
„Da pobiješ tko za sablju nije.“
Čim je Marko riči razumio,
Pripaso je posestrime ćordu;
Pa on ide k ravnomu Budimu,
Pa kumuje kralju Matijašu. 140
Lipo ga je kuma darivala,
Dala mu je košulju vezenu,
Više zlata nego tanka platna.
Lipo ju je darivao Marko,
Dao joj je iljadu dukatah, 145
Neka znade da kuma imade
Nigdi tamo u zemlji kaurskoj
U Prilipu bielomu gradu
Ta lipoga roda kraljevoga. —
Ide Marko za cara na vojsku. 150
Kad je bilo oko pole puta,
Al' na putu sedam vila sedi
Sedam vila, sedam posestrima
Svaka mu je poništo donila,
Što će trebat u carevoj vojsci. 155
Kad je Marko darove primio,
Lipo se je vilam zafalio,
Zafalio i sve posestrio.
Pa on ide u carevu vojsku.
Veže Šarca šatoru na vrata, 160
Stade Marko s carom vino piti;
Al prolaze janjičari Turci,
Pa sve Šarca plješću po unkašu:
„Mili Bože, da debela Šarca!
„Još ovaka u kaurskoj fale 165
„U Prilipu bielomu gradu.
„Ako j' ovo kraljevića Marka,
„Muhamede iznesi nam glavu!“
Zato Marko haje i nehaje.
Vučju kapu na oči navlači, 170
Sablju britku priko krila priča.
Al' besidi car turski Murate:
„Čedo moje, Kraljeviću Marko,
„Ta što kapu na oči navlačiš?“ —
„Gore oči cara gledajući.“ — 175
„A što sablju priko krila pričaš?“ —
„Ta da nam se nezametne kavga.
»Ako nam se baš zametne kavga,
„Težko onom tko sidi do Marka!“
Car izmiče a Marko primiče, 180
Tira Marko cara do duvara,
Kad pod carom ponesta divana,
Skoči care na noge lagane,
Sklapa care obe svoje ruke:
„Nemoj sine, kraljeviću Marko, 185
„Nemoj m' uzet glave na mejdanu!
„Rujnim ću te napojiti vinom,
„Evo tebi Carigrada moga,
„Pa se rani i oda zla brani.“
Al' besidi kraljeviću Marku: 190
„Ljuto me je zaklinjala majka,
„Da na prazno ja sablje nevadim,
„Gdi je junak okerviti neću.“
Mahnu sabljom odsiče mu glavu,
Ode Marko u Prilipa grada. 195
Pivajući Šare igrajući
Pa se fali Anđelii ljubi:
„Anđelio, virna ljubo moja,
„Evo meni vezena košulja,
„Ta što me je kuma darivala. 200
„Evo meni potajno oružje,
„Što su meni vile darivale.
„Ja sam cara, moja virna ljubo,
„Ja sam cara lipo darivao,
„I Bana sam lipo darivao, 205
„Darivao i blagosivao.
„Ostali su čuvajući straže
„Bez promine doka je krajine.“ — 208
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
