Šetala se tri anđela sveta,
Sve od raja do paklenih vrata.
Paklena su zatvorena vrata,
U njeni gore tri rođena brata;
Jedan gori ognjem do koljena, 5
Drugom gore ruke do ramena.
Trećem gore lica do očiju.
Kome gore noge do koljena,
Taj je tuđe međe priorava’;
Kome gore ruke do ramena, 10
Taj je tuka’ i oca i majku;
Kome gore lica do očiju,
Taj je vara’ na viru divojke,
Ljubio ih, pa ih i ostavlja’.
S njima gori udovica mlada. 15
Njoj se vije jedna zmija šara;
Oči pije, u kose se krije.
Nju pitaju tri anđela sveta:
"Boga tebi, udovice mlada,
Što si tako jadna učinila, 20
U čem li se Bogu zamirila,
Da ti zmija crne oči pije.
Oči pije, u kose se krije i?" —
Odgovara udovica mlada:
"Ne pitajte, tri anđela sveta! 25
Triput sam se jadna udavala,
Pastorčadi troje nalazila.
Prvo j’ bilo mene upitalo:
"Tuđa majko, dodaj meni kruha!"
Ja sam njemu crne zemlje dala. 30
Drugo j’ bilo mene upitalo:
"Tuđa majko, dodaj mi vodice!"
Ja sam njemu otrovi dodala.
Treće j’ bilo mene upitalo:
"Tuđa majko, opaši me pasom!" 35
Šarom sam ga zmijom opasala,
Doklem sam ga jadna prestrašila,
I u crnu zemlju zakopala.
Svih sam troje smrti umorila,
Zato sam se Bogu zamirila; 40
Zato zmija crne oči pije,
Pa će piti do suđena danka.
Jadna ti je svaka ona majka,
Koja ide na tuđe pastorke.
Bolje ti se nikad ne roditi, 45
Neg se zvati nerođena mati,
Ni maćija, pastoračka majka".
