Шетала се три анђела света,
Све од раја до паклених врата.
Паклена су затворена врата,
У њени горе три рођена брата;
Један гори огњем до кољена, 5
Другом горе руке до рамена.
Трећем горе лица до очију.
Коме горе ноге до кољена,
Тај је туђе међе приорава’;
Коме горе руке до рамена, 10
Тај је тука’ и оца и мајку;
Коме горе лица до очију,
Тај је вара’ на виру дивојке,
Љубио их, па их и оставља’.
С њима гори удовица млада. 15
Њој се вије једна змија шара;
Очи пије, у косе се крије.
Њу питају три анђела света:
"Бога теби, удовице млада,
Што си тако јадна учинила, 20
У чем ли се Богу замирила,
Да ти змија црне очи пије.
Очи пије, у косе се крије и?" —
Одговара удовица млада:
"Не питајте, три анђела света! 25
Трипут сам се јадна удавала,
Пасторчади троје налазила.
Прво ј’ било мене упитало:
"Туђа мајко, додај мени круха!"
Ја сам њему црне земље дала. 30
Друго ј’ било мене упитало:
"Туђа мајко, додај ми водице!"
Ја сам њему отрови додала.
Треће ј’ било мене упитало:
"Туђа мајко, опаши ме пасом!" 35
Шаром сам га змијом опасала,
Доклем сам га јадна престрашила,
И у црну земљу закопала.
Свих сам троје смрти уморила,
Зато сам се Богу замирила; 40
Зато змија црне очи пије,
Па ће пити до суђена данка.
Јадна ти је свака она мајка,
Која иде на туђе пасторке.
Боље ти се никад не родити, 45
Нег се звати нерођена мати,
Ни маћија, пасторачка мајка".
