Tomaida (drama u tri čina)/13

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PRVI ČIN
◄   XII XIII XIV   ►

XIII

GRUBEŠA, DMITAR, PREĐAŠNjI

GRUBEŠA (Dolazi s desna, za nji Dmitar vezanih ruku na leđa i oborene glave, a za ovim dva kopljanika).
DMITAR (Čim uđe pada pa kolena ne dižući glavu).
DESPOT (Gnevno): Diži glavu, robe, pogledaj me u oči!
DMITAR (Ostaje oborene glave).
DESPOT: Ču li, skote pogani, diži glavu, pogledaj me u oči!
DMITAR (Ne dižući glave): Ne smem!
DESPOT: Ne smeš da, kukavico, jer ne smeš da pogledaš u oči svojoj savesti! Reci, kazuj, ispovedi se kao što bi se u oči smrti ispovedio! Je l' istina da si me hteo ubiti?
DMITAR: Istina je!
DESPOT: Mene?... Ti?... Ma, čujem li ja? Hteo si me dakle ubiti? Po čijoj poruci? Reci, govori, ko te je najmio?
DMITAR (Ćuti).
DESPOT: Čuješ li, robe, pitam te ko te je najmio; ko je moju glavu tražio?
DMITAR: Ona!
DESPOT: Tomaida?
DMITAR: Da!
DESPOT: I pošto si me prodao?
DMITAR (Ćuti).
DESPOT (Skoči gnevan na njega i obori ga na zemlju).: Pošto? Pošto? Ne smeš da kažeš cenu izdajstva svog, je li? Sram te je? A jesi li bar, mereći cenu, odmerio je ravnu dobročinstvu kojim si bio obasut? Ili si, bedniče, prodao dušu za pregršt srebrnjaka?
DMITAR (Ostaje ležeći na podu, kako ga je despot oborio ali ne odgovara vi reči).
DESPOT (Posle izvesne pauze, očekujućl Dmitrov odgovor i uzbuđujući se sve više.): Govori, govori, zlikovče! — (Okrećući se drugima) Znate li zašto ćuti tako uporno? Hteo bi me izazvati da mu svojom rukom zadam smrt! Varaš se, zlikovče, tu milost neću ti učiniti! — (Ostalima). Pogledajte kako se vije guja prodana, pa ipak ima drskosti da bude uporan. Ropsko štene, koje je Car vojnikom napravio i uzeo ga kraj prestola. I eto, u rukama takvog zlikovca bio je I sam život Carev!... (Uzbuđenje među starešinama A kad ja kretoh u ove krajeve, Car mi od svojih vernih izabra deset najvernijih, a od te desetorice ja njega izabrah i poslah da me proda. Recite mi, gospodo, kakvim imenom da nazovem skota ovoga i kakvom da ga kaznom kaznim?
SVI: Smrt! Sramna smrt!
DESPOT: Čuješ li presudu, hoćeš li sad bar progovoriti?
DMITAR (Ćuti).
DESPOT: Govori, il’ reč ću ti krvavo iščupati?
DMITAR: Kazaću, priznaću... al’ samo tebi!
DESPOT (Starešinama): Ostavite me sama s njim! (Starešine i čelnici odlaze desno, no obe straže ostaju).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 82 godine.