Ti pesmu da poješ, a ja da te slušam
Šta Vas je navelo da se opredelite za sakupljanje i izučavanje narodnog stvaralaštva?
— Prvenstveno ljubav prema zavičajnoj kulturi. Posle 1878. godine u predelima južne Srbije sakupljali su narodne umotvorine mnogi folkloristi. Među njima je bilo i izvrsnih. Ipak, sav taj rad je bio više uzgredan. Čitajući njihove zapise, dolazio sam do zaključka da ovde, na primer, lirske narodne pesme žive u znatno većem broju. Uticala su na mene i književna dela Borisava Stankovića i Stevana Sremca. Oni su dobro uočili i osetili mesto i ulogu pesme u starom Vranju i starom Nišu. Zbog toga je i sasvim razumljivo što je toliko izbrušenih narodnih pesama i stihova na stranicama „Starih dana“, „Koštane“, „Ivkove slave“ i „Zone Zamfirove“. U srpskoj realističkoj književnosti nije niko tako stameno i majstorski utkao lirske narodne pesme u sadržinskoj i kompozicijskoj strukturi svojih književnih dela kao Borisav Stanković. Blizu Stankovića, u tom pogledu, nalazi se Stevan Sremac. Oni su osetili narodnu pesmu i njenu melodiju.
Koji Vas rod (vrsta) narodnog stvaralaštva najviše interesuje?
— Najviše su me privlačile lirske narodne pesme. Zašto? Najveći i najlepši deo usmenog narodnog pesništva južne i istiočne Srbije upravo predstavljaju lirske narodne pesme. Više je obrednih, svadbenih, posleničkih, ljubavnih i drugih pesama koje zbog zgusnute slike ljudskog života, čovekove duše, i treperavog sazvučja jezika na kojem su ispevane mogu da uđu i u stroge pesničke antologije.
Kada čovek sluša melodiju pesme i posmatra šeno dejstvo na pevača i na slušaoce, ima potpuniji utisak.
Da li orači, kopači i žeteoci imaju svoga Orfeja?
— U narodnom stvaralaštvu uvek se dijalektički prepliću individualno i kolektivno. Pesme stvaraju pojedinci, nadahnuti žztvotnom stvarnošću. Pesma će biti prihvaćena ako odgovara shvatanjima i estetskim merilima određene društvene sredine. Na svojem putu kroz vreme i prostor ona će se, razume se, menjati. Daroviti pojedinci mogu da je usavršavaju, da naprave od nje umetničko delo i obratno.
Godine 1970. u Ljutežu (Grdelička klisura) grupa od šest devojaka je ophodila selo i pevala kraljičke pesme. Među njima je bila i Roska Kostić, rođena 1952. godine. Pesme je naučila od svoje babe Stanice Kostić, rođene 1897. godine. Međutim, pesme koje kazuje Stanica Kostić imaju više starih jezičkih crta, nego pesme koje peva njena unuka.
Inače, o stvaraocima i pevačima narodnih pesama u seoskoj sredini u južnoj Srbiji malo je podataka. Krajem XIX veka profesor Svetislav Simić ostavio nam je potpunije i dragocene podatke o pevaču Todoru Iliću iz Solačke Sene (Inogošte). U narodu se zna koji su dobri pesmopojci i igraorci. „Njegova pesma nigde gu nema!“ slušao sam više puta. Pesma je imala dejstvo i za vreme rada. Znali su to i feudalni gospodari. Čuveni čiflik-sahibija Sulejman-beg kad je žeo svoje prostrane njive od Rataja do Ristovca pozivao je pavlovske svirače i najbolje pesmopojke. Topla melodija u postatu podsticala je, podizala radni elan. Pevanje na njivi ratari su snažno doživljavali. Na glasu su bile pesmopojke. Nisu slučajno nastali stihovi: „Ti pesmu da poješ, a ja da te slušam!“
Da li možete, posle niza godina bavljenja narodnim stvaralaštvom južne Srbije, da istaknete neka svojstva tog stvaralaštva u odnosu na druge krajeve Srbije?
- Folklor u južnoj Srbiji je veoma obiman i raznovrstan. Odabrani primeri pokazuju da su stvaraoci bili ljudi istančanot ukusa. Znali su mnoge tajne pesništva. Ima i takvih osmeraca i deseteraca koji su prava sinteza slike i zvuka. Ali, tek posle drugog svetskog rata u većoj meri se radi ia sakupljanju narodne lirike. Objavljeno je vriše zbirki od izuzetne vrednosti. Neke su još u rukopisu. Ni u jednom kraju Srbije nisu sačuvane lirske narodne pesme u takvoj svežini kao upravo ovde i u predelima Timoka. Pogledajte samo obredne pesme. Koliko je prekrasnih lazaričkih pesama zapisano poslednjih godina. Beleže se i pesme s mitološkim slikama. Zatim, Niš, Leskovac i Vranje, stari gradovi Srbije, predstavljaju lirsko-muzička središta u kojima su stvarane i sevdalinke, izrazito ljubavne pesme. U njima su društveno-ekonomski odnosi u XIX stoleću bili pogodni za negovanje ove čulno-istočnjačke lirike. Zar one nisu značajno književno-muzičko nasleđe? Izvestan broj izbrušenih sevdalinki zadržao se do danas. Kada današnji čovek, istrzan nemirima modernog gradskog života sluša njihove opojne melodije, ne može a da ne pomisli na strasnu lepoticu Sofku, na egzotičnu scenu u starom turskom hamamu, i na Koštanu, zanosnu igračicu i pevačicu, zagledanu u tamnu goru.
Takođe je na ovom području i znatan broj proznih oblika. U Srpskoj akademiji nauka je veoma obimna zbirka narodnih prinovedaka, koje’ je posle rata zapisivao u Leskovačkoj Moravi folklorist Dragutin Đorđević.
Nigde u Srbiji nije u tolikom broju zabeleženo narodnih epskih pesama i epskih hronika o oslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji kao u južnoj Srbiji (Jablanica, Crna Trava, Pusta Reka, Toplica).
Kakve se promene danas mogu uočiti u narodnom pesništvu?
— U našem revolucionarnom društvenom razvitku i narodno pesništvo doživljuje korenite promene i preobražavanja. Lako se da zapaziti da u prvom redu nestaje ono što je obredno („adetsko“), i uopšte ono što je preživelo.
Narodno pesništvo je jedna dinamička struktura.
Tokom višegodišnjeg rada na terenu više puta sam se uverio kako narodni pevači, posebno mlađi, skraćuju i sažimaju pesme. Zanimaju ih pre svega pesnički snažna i osećajna (baladna) mesta i stihovi u kojima je jače naglašena muzička strana. Pri tome se uočava i njihovo nastojanje da ono što pevaju bude u misaonom i u svakom drugom pogledu skladna celina. Stiče se utisak da je često sva pažnja usmerena na melodiju. Najtraženije su kratke ljubavne pesme.
Najobilnmji rod savremenog folklora su facecije (šaljive i satirične pričice). One su svojevrsna projekcija ljudskog života i u seoskoj i u gradskoj sredini. Današnjem čoveku facecija je duhovna potreba jer ga oslobađa duševne napetosti, čini ga vedrim, bodrim i ornim za stvaralački rad, vraća mu veru u snagu, smisao i lepotu života. Težište u ovom rodu narodnog stvaralaštva može biti na jednoj rečenici, a čak i na jednoj reči, kao što pokazuje sledeći primer. U selu je aktivist iz grada objašnjavao seljacima nove privredne mere u zemlji, ali je toliko upotrebljavao strane reči da ga ljudi nisu razumeli. U vezi s tim dva poljoprivrednika razgovaraju:
— Što zbori ov’j? Razbra li?
— Ne, a ti?
— I ja ne!
— Preučija!
Za facetije su svojstveni jezgrovita radnja, jedar dijalog i duhovitost.
Narodne poslovice i poslovičke izreke takođe su u živoj upotrebi u svim sredinama. Paremiološka istraživanja potvrđuju činjenicu da nastaju i nove. U leskovačkom kraju, na primer, čuje se ova poslovička poredba: „Prešao ga kako barba Žvane prugu!“
Životni nerv folkloru ne može da bude presečen.
Sve je više seoskih i radničkih folklornih društava i ansambala koji neguju narodne melodije, narodna kola i dr. Priredbe su masovno posećene. Folklorno društvo Pamučnog kombinata u Vranju, na primer, okuplja veliki broj mladih radnika i radnica i daje zapažene folklorne programe i van naše zemlje.
Kakav „Raskovpik“ biste voleli da vidite?
— „Raskovnik“ je jedan od najzanimljivijih časopisa. Šteta je samo što ne izlazi redovno. Koncepcija uredništva, bar dosad, bila je u svemu ispravna. Mislim da bi „Raskovnik“ još više trebalo da objavljuje narodne pesme, priče, poslovice, zagonetke i dr. Svakako da bi trebalo pisati i o tome kako rade folklorna i druga kulturna društva u našim selima. „Raskovnik“ bi takođe mogao još više i upornije da se bori za čistotu i lepotu našeg jezika. Previše je stranih reči u našim novinama i časopisima. Pojedine članke teško može da razume i školovan čovek. Uveren sam da će „Raskovnik“ pomoći u negovanju jezične kulture u našim školama.
1. Lazaričke pesme u Vranju i okolini. — Narodno stvaralaštvo, Beograd, 1976, sv. 22—24, str. 121—133.
2. Pesme sa baladičnom sadržinom koje se pevaju u vranjskom kraju. — Vranjski glasnik, Vranje, 1968, kš. IV, str. 475—488.
3. Svadbeni običaji i svatovske narodne pesme u vranjskom kraju. — Naše stvaranje, Leskovac, 1968, br. 3—4. str. 79—91.
4. Narodne pesme s elementima istorijske prošlosti koje se pevaju u Vranju i okolini. — Gradina, Niš, 1968, br. 8—9, str. 52—59.
5. Nešto o pesmi „Otvori mi, belo Lenče“. — Naše stvaranje, Leskovac, 1969, br. 6, str. 392—396.
6. Žetelačka poezija u vranjskoj oblasti. — Vrašski glasnik, Vranje, 1969, kš. V, str. 449—465.
7. Jedna poznata vranjska pesma i njen postanak. — Bagdala, Kruševac, 1969, br. 129, str. 20—22.
8. Stana Avramović-Karamingina. — Naše stvaranje, Leskovac, 1970, br. 1—2, str. 128—131.
9. Kraljičke pesme u Grdeličkoj klisuri. — Vranjski glasnik, Vranje, 1970, kš. VI, str. 433—438.
10. Propratna reč (Vojislav Jovanović, Oj devojko Vujanovke. — Bujanovac, 1970) str. 5—10 (Predgovor zbirci narodnih pesama).
11. Jedan osvrt na Vranjsku poeziju s istorijskom tematikom. — Razvitak, Veograd, 1973, br. 11—12, str. 85—96.
12. Rujno vino. — Narodno stvaralaštvo, Veograd, 1973, sv. 46, str. 68—72.
13. Iz onomastike vranjskoga kraja. — Vranjski glasnik, Vranje, 1973, knj. IX, str. 271—277.
14. Narodne lirske pesme istočne i južne Srbije. — Vranjski glasnik, Vranje, 1973, knj. IX, str. 303—320.
15. Toponimi Poljance. — Prilozi proučavanju jezika, Novi Sad, 1974, br. 10, str. 109, 141.
16. Hajdučke i komitske pesme u vranjskom kraju. — Leskovački zbornik, Leskovac, 1974, br. XIV, str. 265—202.
17. Tri priloga iz narodne poezije. — Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, 1974, br. 22. sv. 3, str. 490—498.
18. Odstupanja od zahteva metričke sheme u epskim narodnim pesmama. — Narodno stvaralaštvo, Veograd, 1974, sv. 49—52, str.. 56—61.
19. Narodne pesme oslobodilačkog rata i socijalističke revolucije na jugu Srbije. — Naše stvaranje, Leskovac, 1974, br 4—6, str. 137—141.
20. Zapisi o đurđevdanskim običajima i pesmama u vranjskom kraju. — Naše stvaranje, Leskovac, 1974, br. 2—3, str. 63—69.
21. Kulturnite i drugi vrski na Vranje i okolinata so Makedonija i makedonskoto vlijanie vrz vranjskite narodni pesni. — Makedonski folklor, Skopje, 1974, br. 14, str. 93—115.
22. Prilozi iz narodnog pesništva. — Zbornik, I, Vranje,-1975, str. 110—125.
23. Značenje pojedinih reči u govoru Srba na jugu Srbije. — Zbornik, I, Vranje, 1975, str. 130—144.
24. Romi i narodne pesme. — Naše stvaranje, Leskovac, 1973 g br. 4—5, str. 91—96.
25. Vranjske narodne pesme oslobodilačkog rata i revolucije. — Narodno stvaralaštvo, Beograd, 1975. sv. 53—56, str. 37—45.
26. Narodne pesme na jugu Srbije u vezi s prvim srpskim ustankom. — Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, 1975, knj. 23, sv. 1, str. 167—175.
27. Vreme Husein-paše i njegovih potomaka u narodnim pesmama na jugu Srbije. — Leskovački zbornik, Leskovac, 1975, knj. XV, str. 183—192.
28. Narodne pesme o kačacima na jugu Srbije. — Vranjski glasnik, Vranje, 1975, knj. XI, str. 431—462.
29. Epske pesme i guslari u vranjskom kraju. — Vranjski glasnik, Vranje, 1975, knj. XI, str. 509—521.
30. Narodne pesme iz Istočne Srbije. — Naše stvaranje, Leskovac, 1976, br. 1, str. 117—133.
31. Contakt entre les elements des folklores turc et serbe leur penetration mutuelle dans le midi de la Serbie. - I Uluslararasc turc folklor kongresi bildirieri, Ankara, 1976, str. 243—257.
32. Pesme o Marku Kraljeviću na jugu Srbije. — Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, 1976. knj. 24, sv. 2, str. 331—342.
33. Uticaj narodnih epskih pesama iz Vukovih zbirki i iz drugih knjiga na narodne peeme juga Srbije. — Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, 1976, knj. 24, sv. 1, str. 169—174.
34. Narodne lirske pesme iz leskovačkog kraja. — Naše stvaranje, Leskovac, 1976, br. 4—5, str. 91—106.
35. Prilozi iz folklora. — Zbornik, II, Vranje, 1976, str. 147—160.
36. Toponimija grada Vranja. — Prilozi o proučavanju jezika, Novi Sad, 1976, br. 12, str. 87-93.
37. O nekim pitanjima zakonitosti razvitka savremenog folklornog stvaralaštva. — Gradina, Niš, 1977, br. 7—8, str. 122—128.
38. Krug pesama o devojkama i Turcima na jugu Srbije. — Leskovački zbornik, Leskovac, 1977, knj. XVII, str. 173—186.
39. Napomene u vezi s pojedinim vranjskim i leskovačkim pesmama u zbirci Vladimira Đorđevića „Srpske narodne melodije (predratna Srbija)“. — Naše stvaranje, Leskovac, 1977. br. 5— 6, str. 89—94. ,
40. Svadbeni folklor u Izmorniku. — Narodno stvaralaštvo, Beograd, 1977, sv.. 57—64, str. 122—126.
41. Milan Milićević kao istraživač narodnog stvaralaštva u novooslobođenim predelima Srbije (1878—1882). — Niški zbornik, Niš, 1977, br. 4, str. 135—140.
42. Pesme o pčinjskom Šerif-begu. — Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, 1977, knj. 25, sv. 3, str. 583—585.
43. Žetvarskite običai i pesni vo Vranjska Pčinja i nivnite vrski so makedonskiot folklor. — Makedonski folklor, Skopje, 1977, br. 19—20, str. 115—120.
44. Sevdalinke u gradovima na jugu Srbije. — Leskovački zbornik, Leskovac, 1978, knj. XVIII, str. 233—239.
45. Lirske narodne pesme u delima Stevana Sremca. — Gradina, Niš, 1978, br. 3, str. 65—73.
46. Epske narodne pesme u novooslobođenim krajevima Srbije. — Gradina, Niš, 1978, br. 7—8, str. 126—134.
47. Hidrellez Martafaralli, Cevren Priština 1978, br. 18—19, str. 79—84.
48. Niški svadbeni folklor. — Niški zbornik, Niš. 1978, br. 5, str. 149—154.
49. Usmeno narodno stvaralaštvo u Inogoštu. — Leskovački zbornik, Leskovac, 1979, br. XIX, str. 271—277.
50. Narodno stvaralaštvo u romanu „Ponornica“ Skendera Kulenovića. — Naše stvaranje, Leskovac, 1979, br. 3—4, str. 93—98.
Izvor[uredi]
- Momčilo Zlatanović, „Raskovnik", proleće 1980., str. 32-38.