Tih se mesec s neba čudi
| Tih se mesec s neba čudi Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Tih se mesec s neba čudi
Tih se mesec s neba čudi
Što sam 'vako bled,
A ja opet njega gledam
Što je srebrn, sed.
Pa tok setan upitam ga
Ima l' zraka dost'
U njih svetle da zamotam
Njenu nevinost.
Da je tako srcu metnem
Da s njom živim ja,
Da zasijam mnogo bolje
Neg' što i on sja.
Tih se mesec s neba čudi
Što sam 'vako bled,
Ja se opet njemu divim
Što je srebrn, sed.
Pa ga rado starog pitam
Da li štogod zna —
Seća li se srpske slave
Seća l' Dušana?
Da li znade kad će svanut
Taj odsudni dan
Da u živu vatru grunem
'Vako oružan.
*
Mesec bleđi — i nebo ga
Progutalo već,
Al' da meni radoznalom
Jedne htede reć'!
Napomene[uredi]
- Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 39
Izvori[uredi]
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 47-48. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|