Titrala se lepa Mara,
Dvema, trima jabukama
I četirma narandžama.
Titrajuć se umorila,
Sjela malo da počiva,
Počivala, pa zaspala.
Kraj nje pala tanka staza,
Stazom ide mlad delija,
Našo Maru đe počiva;
Sam je sebi govorio:
"Mili Bože, što bi sada?
Gre'ota je probuditi,
A sramota poljubiti!"
On se maši u džepance
Pa izvadi ogledalce,
Pa joj meće u njedarce.
Kad se Mara probudila,
Ogledalo izvadila,
Sama sebi govorila:
"Mili Bože i nedjeljo,
Otkud ovo ogledalo?
Da bi rekla da j' od roda,
Nemam roda milostiva.
Da bi rekla da j' od dragog,
Dragi mi je nadaleko:
Međ gorama, međ vodama,
Međ zelenim livadama."
