Žarko sunce, jes' koliko rano?
Mogu l' doći u Zagorje ravno,
Na Zagorje u matere moje,
Da mi vadi zmaja iz njedara,
Šarovitu guju iz rukava? 5
Žarko sunce tiho progavara:
„Možeš doći, nejačak Jovane!
„Možeš doći na Zagorje ravno,
„U Zagorje u matere tvoje.“
Kad to začu dijete Jovane, 10
On otide na Zagorje ravno,
Ispod kule dozivaše majku:
„Ču li mene, stara moja majko!
„Uzmi vode i rakli sapuna,
„Te umivaj tvoje b'jele ruke, 15
„Da mi vadiš zmaja iz njedara,
„Šarovitu guju iz rukava.“
„Bogme neću, moj Jovane sine!
„Da se ne bih s tobom ni zaklela.“
„Zove Jovan milu svoju seku. 20
„Moja seko, Bog te ne ubio!
„Izvadi mi zmaja iz njedara,
„Šarovitu guju iz rukava.“
„Bogme neću, moj brate Jovane!
„Da se ne bih s tobom ni zaklela.“ 25
Tad doziva vjernu svoju ljubu:
„Izvadi mi zmaja iz njedara,
„Šarovitu guju iz rukava.“
„Bogme hoću, dragi gospodare!
„Da bi mene obje otpanule.“ 30
Uze vode i rakli sapuna,
I umiva bjele ruke svoje,
Pa mu meće ruke i njedarca,
Izvadila od zlata jabuku,
Meće njemu ruke u rukave, 35
Izvadila krunu od bisera,
Pak je ondi govorila majka:
„Snaho moja, Bog te ne ubio!
„To je mene sinak poklonio.“
Pa pristupi mlada zaovica: 40
„Snaho moja, podaj mi darove,
„To su dari mog brata Jovana.“
„Bogme neću, majko i zaovo,
„Vas je prijed darom ponudio,
„Pa ne hćeste, no se odrekoste, 45
„Moj je Jovo a moji darovi.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 176-177.
