Terpsihori
| Terpsihori Pisac: Nikola Borojević |
O boginjo lepa, za kojom sve lepe
Devojke i snaše tako željno hlepe,
Tvoje carstvo nasta: muzika se čuje,
Balovi počinju, faršang toržestvuje.
Kod njegovog šuma svakom srce tuče,
Mnogog, pa i mene, ludost za nos vuče
Da, boginje krasna, prinesem ti hvalu
Najbržim galopom na prvome balu.
Nije brige za to ni da se zadužim,
Samo kada tebi veleljepno služim;
Žena, ćer i sin mi, po najlepšoj modi,
Treba samo tebi u svem’ da ugodi,
A za gospodarstvo kućno nije stalo, —
Kom’ bi pokraj tebe to jošt na um palo!
Do sto rifi blonde (ne pitam šta košta!)
I toliko svile, znam, biće mi dosta;
Cipela, šešira, cveća svake fele,
I za toaletu neke bagatele,
Vode od kolonje, samo da je fina,
Pariske pomade, plajvajsa, karmina,
Špioda, igala i češljića krivi’,
Da se svaki kicoš toj krasoti divi.
Nije vredno spomen da o tome biva
Kad čovek promisli što se tu uživa!
Laner, Štraus, Moreli, znameniti ljudi,
Kada vaš inštrument na valcer zagudi,
Znade proizvesti na svakome balu
Opšte čarodejstvo, i jeglen, i šalu.
Tad ne misli pitko što će sutra biti,
Tu se mora liker, punč, tokajer piti,
Tu se dele karte, rasiplju se novci,
Tu postaju bankrot mladi vetrolovci;
Tu se igra, peva, okreće i skače
Što ko igda može i ne može jače;
Noć se u dan stvori, dan u noć okrene,
Da nevina mladež ne vidi gdi vene,
Premda dosta puta prijatelj joj javlja
Da će, ah! naskoro poželiti zdravlja;
Ali ona za to onda slabo mari
Kad s mozak zavrti, vruća krv zažari,
No igra i skače k’o muva bez glave
Dotle dok nestane svake za lek trave,
Dok ju ne napadne nesvest i hektika,
Da, balu za atar, bude smrtna slika;
Malo vreme za tim, majke suzam’ rose
Kad ćerku jedinu hladnom grobu nose.
1842.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 207-208
|