Teret (Mileta Jakšić)
| Teret (1894) Pisac: Mileta Jakšić |
Tvoj se razum zalud zaverava
Da međ braću nećeš više poću,
I ako ti sada gori glava
Taj će plamen proći —
Pogle tamo družina vesela
Nad njom loza tamni šator splela,
A iz lišća slatko grožđe viri
Tiho veče, pozni vetrić piri
I ko plamen ljuti,
Pehar seva,
A družba ne ćuti
Već popeva
Svi veseli, bezbrižni i siti —
To kad vidiš, ti ćeš opet piti.
Ja popiti mogu vina more
Ništa, ako i naudi glavi —
Al neljubljen biti, to je gore
To su jadi pravi —
Prokunem ja, pa posle opeta
Kad je spazim gde se stranom šeta
Tankostruka, sveža kao rosa
Crnooka bela, dugokosa,
Pa kad me ustreli
Okom svojim
Meni svet zabeli
Ko kip stojim —
Posle idem, da isplačem jade
Teške jade, ljubavi bez nade.
Izvor[uredi]
1894. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina deveta, broj 17, str. 262.
|