[Težak porez care nametnuo]
Težak porez care nametnuo,
nametnuo ljutoj sirotinji,
i uz porez onu ludu decu,
pa on posla serdar-janičara
da on zbira onaj teški porez, 5
i uz porez onu ludu decu.
Serdar brao onaj teški porez,
i uz porez onu ludu decu.
Jedna majka samo je imala,
samo imala ludoga Nikolu, 10
pa se moli serdar-janičaru:
„Ostavi mi ovo ludo dete,
da me u starost ono tad nagleda“.
No joj serdar ne hte poslušati,
već joj uze ono ludo dete. 15
Zato majka pođe za detetom
da se moli caru u Stambolu,
al' joj serdar ni to ne dopušta,
no se vrati, oči joj izvadi.
Opet ćora za detetom ide, 20
no se serdar opet povratio,
iseče joj ruke do lakata.
Ali majka za detetom ide,
te se serdar opet povratio,
iseče joj noge do kolena. 25
Pa otide serdar-janičare,
on otide u Stambola grada,
te odvede onu ludu decu,
i odnese onaj teški porez.
Kad su deca pred cara izašla, 30
svaki ljubi pred njega zemljicu,
i ljubi ga u skut i u ruku,
samo ne hte dijete Nikola.
Ono ne hte ni da ga pogleda.
Tad govori care od Stambola: 35
„Čuješ li me, serdar-janičare!
Ti odvedi ovu ludu decu,
odvedi ih tamo na planine,
neka piju vodu pregornicu,
da prežale svoje stare majke“. 40
Odvede ih serdar na planinu,
i sva deca od te vode pila,
samo ne hte dijete Nikola.
Pa se natrag bili povratili;
kad izlegli pred čestitog cara, 45
svaki ljubi pred njega zemljicu,
i ljubi ga u skut i u ruku,
samo ne hte dijete Nikola.
Govori mu care od Stambola:
»Čuješ li me, more, ludo dete! 50
Zašto nećeš da mi se pokloniš,
da poljubiš zemljicu pred mene,
i da me ljubiš u skut i u ruku?“
Odgovara dijete Nikola:
„Ti nijesi care od Stambola! 55
Car je ovde serdar-janičare,
jer kad braše onaj teški porez,
i uz porez onu ludu decu,
koja majka dva deteta imala,
jedno dala, jedno joj ostalo; 60
moja majka jednoga me imala,
moljaše se da mene ostavi,
al’ joj ne hte mene pokloniti;
zato pođe moja stara majka
da se moli tebi u Stambolu, 65
al’ se vrati serdar-janičare
te mi majci oči izvadio;
pak se vrati, ruke joj iseče,
te ostade moja stara majka, 70
ona osta tamo na sred puta“.
Kad to čuo care od Stambola
on doziva jednoga dželata,
pa mu dade svoju ostru sablju,
da poseče serdar-janičara. 75
Kad to vide dijete Ninola
on poljubi cred cara zemljicu,
i ljubi ga u skut i u ruku,
i ovako caru progovara:
„Molim ti se, care od Stambola, 80
da mi dadeš tvoju ostru sablju
da ja zgubim serdar-janičara".
Car mu dade onu ostru sablju;
on izvede serdara na sokak,
i najpre mu oči izvadio, 85
pa mu ruke do lakata iseče,
ostavi ga na srijed ookaka,
da ga jedu hrti i zagari,
pa se vrati caru čestitome, 90
i ovako njemu progovara:
„Ja sad nemam nikoga svojega,
osim jednog Boga istinoga,
zato hoću kod tebe da ostanem,
i tvoj leba ja ovde da jedem“. 95
Car to jedva bio dočekao
i ovako njemu govorio:
„Ako hoćeš, dijete Nikola,
ako hoćeš ovde da ostaneš,
a ti uzmi mesto serdarovo, 100
te ti zbiraj onaj teški porez,
i uz porez onu ludu decu“.
Opet caru Nikola govori:
„Ja ću uzeti mesto serdarovo,
ali hoću nešto da te molim: 105
koja majka jedno dete ima,
pa i njega sasvim mnogo žali,
ja joj neću dijete uzeti,
nego ću je k tebi opraviti“.
Kako reka, tako i radio. 110
