[Тежак порез царе наметнуо]
Тежак порез царе наметнуо,
наметнуо љутој сиротињи,
и уз порез ону луду децу,
па он посла сердар-јаничара
да он збира онај тешки порез, 5
и уз порез ону луду децу.
Сердар брао онај тешки порез,
и уз порез ону луду децу.
Једна мајка само је имала,
само имала лудога Николу, 10
па се моли сердар-јаничару:
„Остави ми ово лудо дете,
да ме у старост оно тад нагледа“.
Но јој сердар не хте послушати,
већ јој узе оно лудо дете. 15
Зато мајка пође за дететом
да се моли цару у Стамболу,
ал' јој сердар ни то не допушта,
но се врати, очи јој извади.
Опет ћора за дететом иде, 20
но се сердар опет повратио,
исече јој руке до лаката.
Али мајка за дететом иде,
те се сердар опет повратио,
исече јој ноге до колена. 25
Па отиде сердар-јаничаре,
он отиде у Стамбола града,
те одведе ону луду децу,
и однесе онај тешки порез.
Кад су деца пред цара изашла, 30
сваки љуби пред њега земљицу,
и љуби га у скут и у руку,
само не хте дијете Никола.
Оно не хте ни да га погледа.
Тад говори царе од Стамбола: 35
„Чујеш ли ме, сердар-јаничаре!
Ти одведи ову луду децу,
одведи их тамо на планине,
нека пију воду прегорницу,
да прежале своје старе мајке“. 40
Одведе их сердар на планину,
и сва деца од те воде пила,
само не хте дијете Никола.
Па се натраг били повратили;
кад излегли пред честитог цара, 45
сваки љуби пред њега земљицу,
и љуби га у скут и у руку,
само не хте дијете Никола.
Говори му царе од Стамбола:
»Чујеш ли ме, море, лудо дете! 50
Зашто нећеш да ми се поклониш,
да пољубиш земљицу пред мене,
и да ме љубиш у скут и у руку?“
Одговара дијете Никола:
„Ти нијеси царе од Стамбола! 55
Цар је овде сердар-јаничаре,
јер кад браше онај тешки порез,
и уз порез ону луду децу,
која мајка два детета имала,
једно дала, једно јој остало; 60
моја мајка једнога ме имала,
мољаше се да мене остави,
ал’ јој не хте мене поклонити;
зато пође моја стара мајка
да се моли теби у Стамболу, 65
ал’ се врати сердар-јаничаре
те ми мајци очи извадио;
пак се врати, руке јој исече,
те остаде моја стара мајка, 70
она оста тамо на сред пута“.
Кад то чуо царе од Стамбола
он дозива једнога џелата,
па му даде своју остру сабљу,
да посече сердар-јаничара. 75
Кад то виде дијете Нинола
он пољуби цред цара земљицу,
и љуби га у скут и у руку,
и овако цару проговара:
„Молим ти се, царе од Стамбола, 80
да ми дадеш твоју остру сабљу
да ја згубим сердар-јаничара".
Цар му даде ону остру сабљу;
он изведе сердара на сокак,
и најпре му очи извадио, 85
па му руке до лаката исече,
остави га на сријед оокака,
да га једу хрти и загари,
па се врати цару честитоме, 90
и овако њему проговара:
„Ја сад немам никога својега,
осим једног Бога истинога,
зато хоћу код тебе да останем,
и твој леба ја овде да једем“. 95
Цар то једва био дочекао
и овако њему говорио:
„Ако хоћеш, дијете Никола,
ако хоћеш овде да останеш,
а ти узми место сердарово, 100
те ти збирај онај тешки порез,
и уз порез ону луду децу“.
Опет цару Никола говори:
„Ја ћу узети место сердарово,
али хоћу нешто да те молим: 105
која мајка једно дете има,
па и њега сасвим много жали,
ја јој нећу дијете узети,
него ћу је к теби оправити“.
Како река, тако и радио. 110
