Tvrdica/3
| ◄ Pozorje 2. | POZORIJE 3. | Pozorje 4. ► |
POZORIJE 3.
KIR JANjA i PETAR
JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu?
PETAR: A?
JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!... Ama grafa j’ od kir Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo.) deset hiljada forinti, tria per mezo, na četiri mesec, za edno pravo trgo
vac, i Rošildova obligacija u zalog, pe, pe, pe!!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija.
PETAR: Kazaću mu.
JANjA: Šta ćiš da kažiš?
PETAR: Da vam je po volji.
JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi
brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi poustaliju, i mi ubii. (Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti
pasjo vero! Oći da mi ubii. Kad broim cvanciki da sluša: „Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, da delimo!“ (Zatvori sanduk.) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš? (Otvori
vrata.) Juco, more, Juco!
|