Tartif/5
POJAVA V
Orgon, Kleant
KLEANT:
Ona vas u lice ismeva, u stvari.
Nimalo ne želim da vas to razjari,
al' ću jasno reći da je ja razumem.
Ta vaše uporstvo shvatiti ne umem.
Zar čoveku jednom taj nimbus da date
i da, rad njega, sve zaboravljate?
Iz bede je vaša kuća spasla njega,
a vi sad dospeste...
ORGON:
Stoj, brate! Pre svega,
ne znate čoveka o kom to velite.
KLEANT:
Ne znam ga, tako je, jer vi to želite.
Ali da se sazna za čoveka da li...
ORGON:
Srećni biste bili kad biste ga znali,
vaš bi zanos za njim bivao sve veći.
To je čovek... čovek... čovek, prosto reći.
Ko mu reči sluša taj se miru preda,
na ceo svet kao na smetlište gleda.
Ja postajem drugi kada njega slušam,
on me uči da se sviju veza gnušam;
I trudim se da dušu svaka nežnost mine;
i da mi brat, dete il' žena premine,
za sve to me briga evo ovoliko!
KLEANT:
Tu duševnost, zbilja, nije znao niko!
ORGON:
He! da je i od vas k'o od mene gledan,
i vi biste bili prijatelj mu jedan.
Svakog dana smerno u crkvi je ček'o,
pa bi tu spram mene na kolena klek'o:
sav svet bi ga gled'o i zadivljen stao
usrdnom molitvom što je nebu slao;
da se bogu vine trudio se živo,
svaki čas bi zemlju pobožno celiv'o;
a kad ja izlazim, on me bržim hodom
sačeka kod vrata, nudi svetom vodom.
Njegov momak, isti k'o on, nije krio
ni šta on ispašta, niti šta je bio;
i ja ga darivah; ali jedan deo
on je uvek krišom, vratiti mi hteo.
"To je odveć mnogo, s usta mu se ote,
ja nisam dostojan tolike dobrote."
A kad ja ne primim, onda deo celi
on na moje oči sirotinji deli.
Najzad je kod mene, putem božje volje,
i od toga doba sve je pošlo bolje.
On sve preduzima; čak, za ljubav meni,
posvećuje krajnju pažnju mojoj ženi;
kaže da je milo pogledati voli,
i to više njega nego mene boli.
Suviše je jaka ta revnosti žica;
za njega je samog greh kakva sitnica;
ni za šta se skoro može da najedi,
i samoga sebe nimalo ne štedi
što je pri molitvi morao da skine
jednu buvu koju ubi pun ljutine.
KLEANT:
Sto mu muka! Brate, jeste li pri sebi?
Da se sa mnom, možda, šegačili ne bi?
S tim lakrdijama šta želite više? ...
ORGON:
Vaš govor na neko bezverje miriše,
kojim vaša duša uvek malo luta;
a ja sam vam rek'o, valjda deset puta,
da će vam to samo doneti teškoće.
KLEANT:
A šta opet, brate, vama slični hoć&
da svi budu slepci kao što su oni,
da se zdravi pogled k'o bezverje goni;
ko se praznoj pozi ne divi bez mere,
taj nema svetinja i taj nema vere.
Ostavite, tih se reči ja ne bojim;
ja znam šta govorim, i pred bogom stojiir
Svet je već pretvorstva gled'o svakojaka;
ima lažno smernih k'o lažnfli junaka;
i kako se ne zna šta te reči znače,
junaci su oni koji se junače;
bogougođnici, za kojima, kažu,
treba ići, neće da se prenemažu.
I šta! zar je vama najzad baš svejedno
il' pobožnost ili licemerstvo jedno?
Možete l' o njima govoriti slično,
lice k'o i masku priznavati lično,
posmatrati stvarnost kao i veštinu,
pomešati izgled i samu suštinu,
čoveka s prividom koji nam se javi,
ili lažan novac ceniti k'o pravi?
Ljudi su, većinom, čudnovate građe,
sa prirodom pravom niko ne izađe;
za njih odveć uske razuma su međe,
svak, ma kakav bio, hoće da ih pređe;
a najlepša stvar se vrlo često prlja
kad se s njom pretera i u krajnost srlja.
Nek vam je taj savet tek uzgred namenjen.
ORGON:
Da, vi ste, bez sumnje, doktor vrlo cenjen;
cela mudrost sveta u vama se slila,
vi ste znalac, prorok, prosvećena sila,
Katon našeg veka takav kao što ste,
a svi drugi ljudi budale su proste.
KLEANT:
Nisam cenjen doktor, moj brate rođeni,
i sva mudrost nije skupljena u meni.
Ali ipak mogu, sa svim znanjem svojim,
istinito nešto od lažnog da dvojim.
I k'o što ne cenim nijednog junaka
više od čoveka kom je vera jaka,
tako mi još ništa odvratnije nije
od lepa što prosto licemersto krije;
od tih pobožnjaka i tih varalica
koji, bogomrska i pretvorna lica,
nekažnjeno ruše, radi svojih ćudi,
ono što je čisto i sveto kod ljudi;
od onih što diišu pod interes stave,
od smernosti zariat, trgovinu prave;
i željt da časti, poverehja kupe
za tobožnji zanos i migove glupe.
Svi ti ljudi koji s neobičnim žarom
božjimptitemjurežašvojimšićaTom,
koji milostinju pro^ svakogdana,
a na dvoru traže život saitiostana,
što su svoje mane u zanos uvukli,
plahi su, neverni, osvetljivi, m'ukli,
i rušeći nekog pokrivaju drsko
interesom neba postupanje mrsko,
utoliko gori, što u svojoj strasti
oni dižu na nas oružje od časti
i, zahvalni krasno, u besu bez mere,
ubijaju žrtve svetim mačem vere.
Ti se karakteri lažni često jave;
al' poznati valja božje ljude prave.
I u našem veku videsmo ih, druže,
da k'o slavan primer mogu da posjuže.
Eto vam Aristan; eto Poliandar,
Oront, Alkidamas, Palidor, Klitandar.
Niko se tbm praVU neprotivirijiriom,
to nimalo nisu hvališe vrlinoni;
kod njih se ne vidi ta iiadmenost slepa,
njihova pobožnost čov,ečna je, lepa,
oni nas ne mofre uvek sa svih strana,
za njih je oholost osuda svih mana; ,
i, manuvši gordost reči koje straše,
postupcima svojim poprayljaju naše.
Na izgled zla nekog oni daju malo,
njima je do ñobra dftigih uvek stalo;
spletke ne zavode nikad dušu njinu,
za lep život sviju oni stalno brinu;
spram grešnika gnev ih ne zahvata ludi,
greh je samo ono što im mržnju budi,
nit' s revnošću krajnjom interese neba
brane više no što njemu samom treba.
Takve ljude volim, takav rad nam vredi,
eto vam primera za kojim se sledi.
Vaš ljubimac nije od takvoga kova,
njemu se ne može dati hvala ova.
Ali, lažnim sjajem obmanu ste stekli.
ORGON
Gospodine brate, jeste li sve rekli?
KLEANT
Da.
ORGON (hoće da pođe.)
Sluga sam.
KLEANT
Samo još jednu reč, brate.
Manimo to. Vi ste Valeru, to znate,
da vam zet postane dali obećanje.
ORGON
Da.
KLEANT
Odredićete i dan za venčanje.
ORGON
Jeste.
KLEANT
Što se svadba odlaže već dugo?
ORGON
Ne znam.
KLEANT
Da li nešto ne smišljate drugo?
ORGON
Možda.
KLEANT
Odričete l' obećanje svoje?
ORGON
Ja to nisam rek'o.
KLEANT
Mislim ne postoje
smetnje da odluka mora da se menja.
ORGON
Pa...
KLEANT
Pa čemu, najzad, ta okolišenja?
Valer me je posl'o da vas pitam za to.
ORGON
Slava bogu!
KLEANT
I šta da mu kažem na to?
ORGON
Sve što vam se sviđa.
KLEANT
Ali treba znati
šta nameravate.
ORGON
Nameravam dati
što je bogu drago...
KLEANT
Govorimo čisto.
Ostaje li vaše obećanje isto?
ORGON
Zbogom.
KLEANT (sam)
Za ljubav tu opasnost se skriva.
Moram mu javiti šta se ovde zbiva.
|