Tartif/4
| ◄ POJAVA III | POJAVA IV | POJAVA V ► |
POJAVA IV
Orgon, Kleant, Dorina
ORGON:
Ah! dobar dan, brate.
KLEANT:
Izañoh, radostan što se već vraćate.
Izgledi od polja za sada su slabi.
ORGON:
Dorina... vi, brate, strpite se, da bi,
ja vas molim, skin'o nespokojstvo ovo
i saznao šta je kod nas bilo novo.
Za ova dva dana, recite mi pravo,
je li sve u redu? jeste l' dobro, zdravo?
DORINA:
Gospođu, prekjuče, groznica je prava
tresla, i baš jako bolela je glava.
ORGON:
A Tartif?
DORINA:
A Tartif? On je, blago meni,
zadrigao, krepak, svež, usta rumeni'.
ORGON:
Jadan čovek!
DORINA:
... Kad je za večeru sela,
ništa nije mogla dirnuti od jela,
toliko je glava nju bolela mnogo.
ORGON:
A Tartif?
DORINA:
On vam je večerati mog'o:
dve je jarebice smaz'o ovog puta,
pobožno, i pola seckanoga buta.
ORGON:
Jadan čovek!
DORINA:
... Svu noć zatim je provela
tako da ni trenut nije oči svela.
Vatre su je silno počele da more.
Mi smo kraj nje bili sve do same zore.
ORGON:
A Tartif?
DORINA:
E, on je prijatno zadrem'o,
od stola u svoju sobu preš'o nemo,
u toplu postelju legao po tome,
i do sutra mirno spavao, dabome.
ORGON:
Jadan čovek!
DORINA:
Mi smo svi mišljenja ista
bili, da krv pusti; ona, najzad, prista;
i tad olakšanje došlo je polako.
ORGON:
A Tartif?
DORINA:
Tartif je opet hrabar jako;
i braneći dušu protiv sviju zala,
da naknadi krv što gospođa je dala,
četir čaše vina ispi pri obedu.
ORGON:
Jadan čovek!
DORINA:
Sad je opet sve u redu.
Idem ga gospođi prva javim smesta
da nas njeno zdravlje brinuti ne presta.
|