Tamnovanje Vučkovića Bože
0001 A moj Bože, na daru ti hvala
0002 Što se zgodi na istoku sunca!
0003 Ali grmi, al se zemlja trese,
0004 Al pucaju na gradu topovi,
0005 Al se tresu visoke planine,
0006 Al se biju po planinam’ vile,
0007 Al se ore niz planine stine,
0008 Al udara more o bregove,
0009 Al se ori Velebit u more,
0010 Ali vuče po planini vuče?
0011 Niti grmi, nit se zemlja trese,
0012 Nit pucaju na gradu topovi,
0013 Nit se tresu visoke planine,
0014 Nit se biju po planini vile,
0015 Nit se ore niz planine stine,
0016 Nit udara more o bregove,
0017 Nit se ori Velebit u more,
0018 Niti vuče po planini vuče —
0019 Šenluk čini od Kladuše Mujo:
0020 Uhvatio golema junaka
0021 Po imenu Vučkovića Božu,
0022 Pa mu bile savezao ruke
0023 Od lakata doli do nokata,
0024 Iz nokata crna krv mu bije.
0025 Pa je Mujo Boži besidio:
0026 „Oj delijo, Vučkoviću Bože,
0027 Ol se cini, oli ću te cinit.”
0028 Odgovara Vučkoviću Božo:
0029 „Nos’ te đavli, od Kladuše Mujo!
0030 Nemam para da darujem vraga.
0031 Možeš svašta meni učiniti,
0032 Kad si meni savezao ruke.”
0033 Onda mu je Mujo besidio:
0034 „O delijo, Vučkoviću Bože,
0035 Tvoja glava hiljadu cekina
0036 I tvoj dobar đogo Pelivane.”
0037 Na to Božo njemu odgovara:
0038 „Muč’, ne luduj, od Kladuše Mujo!
0039 Volio bih glavu izgubiti,
0040 Neg konjica svoga pregoriti.”
0041 Stao Mujo, pa se zamislio,
0042 Što će od njeg sada učiniti.
0043 Što mislio, na jednu smislio,
0044 Pa ga baci u tamnicu tamnu,
0045 U kojoj je voda do kolina,
0046 A junačke kosti do ramena:
0047 U njoj ima svake gadaline,
0048 Zmije kolju, a jakrepi štiplju,
0049 Gdino miši ogrizaju uši,
0050 A lasice strigu nausnice.
0051 On ne vidi sunca ni miseca,
0052 Nit on znade, kad mu lito dođe,
0053 Lito dođe, crna zima prođe.
0054 Ipak znade, kad mu lito dođe,
0055 Onda ptice k njemu doletaju,
0056 Pa mu viju u tamnici gnjizdo;
0057 Znade Bože i kad zima dođe,
0058 Grudaju se dica po Kladuši,
0059 Snig bacaju njemu u tamnicu.
0060 Tamni Bože osamnaest godina.
0061 Opet Mujo šenluk učinio:
0062 Zadrmaše na gradu topovi!
0063 Mislio se sužanj u tamnici:
0064 „A moj Bože, na daru ti hvala,
0065 Al se Mujo ženi, kćer udaje?
0066 Nit se ženi, niti kćer udaje:
0067 Uhitio golema deliju,
0068 Uhitio Smiljanić Iliju.
0069 Za obe ga ruke savezao
0070 Pa je Mujo Ili besidio.
0071 „Oj delijo, Smiljanić Ilija!
0072 Što te pitat, pravo ćeš mi kazat.
0073 Evo ima osamnaest godina,
0074 Koliko si tamnica probio,
0075 Koliko si glava odsikao
0076 Tražeć pobru Vučkovića Božu?”
0077 A Ile mu riči besidio:
0078 „Kad me pitaš, pravo ću ti kazat.
0079 Stotinu sam tamnica probio,
0080 A stotinu sužnja oprostio
0081 I toliko glava odsikao.
0082 I danas sam bio zamislio
0083 Tvoju rusu otkinuti glavu,
0084 I tamnicu tamnu otvoriti,
0085 Iz nje koga sužnja oprostiti,
0086 Al mi ne bi od Boga suđeno.”
0087 Kada Mujo Ila razumio,
0088 Onda mu je noge odrišio,
0089 Pa ovako Ili besidio:
0090 „Hajde, Ile, u tamnicu tamnu,
0091 U kojoj je voda do kolina,
0092 A junačke kosti do ramena;
0093 U kojoj je svaka gadelina:
0094 Zmije kolju, a jakrepi štiplju,
0095 Gdino miši ogrizaju uši?
0096 A lasice strigu nausnice,
0097 Tamni Ile, za života svoga!”
0098 Kada Ile Muju razumio,
0099 Od zemlje se na noge skočio,
0100 Pa je nogom Muju udario.
0101 Kako ga je lako udario,
0102 Sa zemljom ga crnom sastavio,
0103 Pa poleti uz bijelu kulu,
0104 Nalazi mu tri nejaka sina,
0105 Sva tri mu je nogam’ pogazio,
0106 Al se opet Mujo osvistio,
0107 Poletio uz bijelu kulu,
0108 Pa uhvati Smiljanić Iliju,
0109 Pa ga vodi u tamnicu tamnu,
0110 Gdi mu tamni Vučkoviću pobro.
0111 Kada Bože Ilu ugledao,
0112 Bože ciknu kano zmija ljuta,
0113 Al je njemu Ile besidio:
0114 „Tko je tamo u tamnici tamnoj,
0115 Al si vila, al si uvodina
0116 Al si mlado roblje zarobljeno,
0117 Koja li si gadna gadelina?”
0118 Onda mu je Božo besidio:
0119 „Nit sam vila, nit sam uvodina,
0120 Nit sam mlado roblje zarobljeno,
0121 Nit sam kakva gadna gadelina,
0122 Već tvoj pobro Vučkoviću Bože!”
0123 Kada Ile riči razumio,
0124 Odmah pobro pobri poletio,
0125 Ruke šire, u lice se ljube,
0126 Odmah Bože priče besiditi:
0127 „Što te pitam, dragi pobratime,
0128 Kaži pravo, tako bio zdravo!
0129 Jesi l’ bio danas na Kotaru,
0130 Na Kotaru, u našemu gradu?
0131 Je l’ mi stara priminula majka?
0132 Je li mi se saorila kula?
0133 Je li mi se priudala ljuba?
0134 Je l’ mi doma đogo Pelivane,
0135 Za koga sam, jadan, prosužnjio?
0136 Je l’ narasta’ moj sine Grgure?”
0137 A Ile mu tiho odgovara:
0138 „Prođ’ se toga, mili pobratime!
0139 Što me pitaš za nevoljne glase;
0140 Evo ima tri godine dana,
0141 Nisam bio, pobro, na Kotare.
0142 Tražim tebe po turskoj Krajini,
0143 Tražeć tebe, ja izgubih sebe.
0144 Stara ti je priminula majka,
0145 Virna ti se priudala ljuba
0146 Za onoga Zadranina bana;
0147 Bila ti se saorila kula,
0148 Po njoj ti je poresla zovina,
0149 Tuda dica beru puškarice,
0150 Pa se zove Božino kulišće.
0151 Naresta je tvoj sine Grgure,
0152 Sad mu ima dvadeset godina,
0153 On seizi kotarske srdare,
0154 Pa podnosi glada i nevolje.”
0155 Kad je Bože riči razumio,
0156 Bože kuka, kano kukavica
0157 A privrće, kano lastavica,
0158 Roni suze, kano udovica.
0159 Cvili Bože i dneve i noći,
0160 Ne da Muji na dušeku spavat,
0161 Mujinici na desnici ruci.
0162 Pa govori Mujina kaduna:
0163 „Hajde, Mujo, obadva ti svita!
0164 Hajde, Mujo, u tamnicu tamnu,
0165 Pa upitaj sužnja nevoljnoga,
0166 Koja mu je muka dodijala,
0167 Da on cvili i dneve i noći?”
0168 Kad ujutro jutro osvanulo,
0169 Mujo ti je rano uranio,
0170 Pa uzima od tamnice ključe,
0171 I otvara od tamnice vrata,
0172 I doziva sužnja nevoljnoga:
0173 „Sužnju jadni, Vučkoviću Bože!
0174 Koja ti je muka dodijala,
0175 Al, si jadan, tužan glas dočuo?”
0176 Odgovara Vučkoviću Bože:
0177 „Hajde, Mujo, obadva ti svita!
0178 Odsici mi sa ramena glavu,
0179 Jer sam, jadan, tužan glas dočuo
0180 Od mog pobre Smiljanić Ilije:
0181 Da mi stara priminula majka,
0182 Da mi se je saorila kula,
0183 Da mi se je priudala ljuba,
0184 Da mi nema đoge Pelivana,
0185 Da su mi ga zarobili Turci.”
0186 Al govori od Kladuše Mujo:
0187 „Hajde, Bože, od grada do grada,
0188 Pa ti traži teška karitada,
0189 Dok isprosiš hiljadu cekina,
0190 Nek je moja glava tvojom mirna!
0191 Tamnicu je Mujo pritvorio,
0192 Pa on iđe uz bijelu kulu,
0193 Pa mu nađe mrku torbetinu,
0194 Usiče mu dugu šojetinu.
0195 Al što veli Smiljanić Ilija:
0196 „Dragi pobro, Vučkoviću Bože!
0197 Nije tvoja priminula majka,
0198 Nije ti se saorila kula,
0199 Nije ti se priudala ljuba:
0200 Doma ti je đogo Pelivane.
0201 U nedilju, koja prva dođe,
0202 Ženit će se tvoj sine Grgure
0203 A u Senju, gradu bijelomu
0204 Lipom sestrom Senjanin Ivana;
0205 Bit će njemu pet stotin’ svatova.
0206 Kada dođeš, dragi pobratime,
0207 Spomeni se, da sam u tamnici.”
0208 U ta doba, moja braćo mila,
0209 Zaklapaše ključi na tamnici:
0210 Tamnicu je Mujo otvorio
0211 Pa doziva sužnja nevoljnoga:
0212 „Hajde, sužnje, iz tamnice tamne!”
0213 Tu se Bože s Ilom izljubio.
0214 Ode Mujo na bijelu kulu
0215 Pa mu nosi dugu šojetinu,
0216 I na njozi mrku torbetinu.
0217 Otole se Bože podignuo,
0218 Ode Bože niz polje zeleno,
0219 Prihvati se Kunare planine.
0220 Kad izađe na vrh od Kunare,
0221 Sidne Bože malo počinuti,
0222 Pa pogleda na ravne Kotare.
0223 Sve je Bože kule poznavao,
0224 Samo svoje poznati ne može.
0225 Otole se Bože podignuo,
0226 Dokle dođe u ravne Kotare,
0227 A prid svoju sagrađenu kulu:
0228 Tu se viju svileni barjaci,
0229 Na kuli mu kita i svatovi.
0230 Puno Bože svata poznavao,
0231 Samo nije svog sina Grgura.
0232 Božju im je pomoć nazivao:
0233 „Božja pomoć, kito i svatovi!
0234 Dajte štogod sužnju nevoljnomu!”
0235 Dadoše mu pet stotin’ cekina.
0236 Tad se skoči Vučković Grgure,
0237 Pa je sužnju riči besidio:
0238 „Kaži pravo, tako bio zdravo,
0239 Otkolem si, od kojega grada?”
0240 Onda mu je Bože besidio:
0241 „Ja sam sužanj od zemlje ugarske,
0242 Sužnjio sam na Kladuši ravnoj,
0243 U tamnici od Kladuše Muje”.
0244 Onda mu je Grgur besidio:
0245 „Kaži pravo, tako bio zdravo,
0246 Da l’ si gdigod ti vidio Božu?”
0247 A sužanj mu tiho odgovara:
0248 „Biše sa mnom Vučkoviću Bože
0249 U tamnici od Kladuše Muje,
0250 Na mojim je rukam’ priminio,
0251 Evo ima tri bijela dana.
0252 Živim me je Bogom zaklinjao,
0253 Ako igda dođem na Kotare,
0254 Da mu vidim konja Pelivana.”
0255 Kada Grgur riči razumio,
0256 Grgur cikne kao zmija ljuta,
0257 A opet mu sužanj besidio:
0258 „Oj bora ti, mladoženja mladi,
0259 Kaži meni đogu Pelivana!”
0260 Vodi Grgo sužnja nevoljnoga,
0261 Vodi njega u tople podrume.
0262 Kad ugleda Vučkoviću Bože,
0263 Kad ugleda đogu Pelivana,
0264 Po sapim’ ga pleskom udario.
0265 Okrenu se đogo Pelivane,
0266 Pa ugleda svoga gospodara,
0267 Obim ga je nogam’ zagrlio,
0268 Niz obraz mu suzam’ oborio.
0269 Onda Bože riči besidio:
0270 „Evo imam mnogo pobratima
0271 Na Kotaru bijelomu gradu;
0272 Evo imam staru, milu majku,
0273 Bogom brata, virenicu ljubu,
0274 Evo imam sina jedinoga —
0275 Nitko mene poznati ne znade,
0276 Sam’ me pozna đogo Pelivane!”
0277 Kad to čuo Grgo mladoženja,
0278 Hitro se je na noge skočio,
0279 Pa izljubi svoga milog babu,
0280 Pa mu daje tri berbera mlada:
0281 Jedan brije, drugi nokte riže,
0282 Treći svlači, pa opet oblači,
0283 Pa je Bože društvu besidio:
0284 „Skupimo se, mila družinice,
0285 Otić’ ćemo do Kladuše ravne,
0286 Svu ćemo je ravnu porobiti,
0287 Odvest ćemo dobroga deliju
0288 Po imenu Smiljanić Iliju
0289 Iz tamnice od Kladuše Muje!”
0290 Kad je društvo Božu razumilo,
0291 U malo se vrime sakupilo,
0292 Malo vrime u tri bila dana,
0293 Pa odoše do Kladuše ravne
0294 A do kule od Kladuše Muje.
0295 Grgur viče pred kulom bijelom:
0296 „Izađ’ vanka, od Kladuše Mujo!
0297 Evo tebi hiljadu cekina,
0298 Što si pita’ za moga babajka,
0299 Platit ćeš mi, odnili te đavli!”
0300 Uz kulu je Grgur poletio,
0301 Na kuli je Muju nahodio,
0302 Rusu mu je glavu odsikao,
0303 Tamnicu mu tamnu prolomio
0304 Pa izveo Smiljanić Iliju.
0305 Svu Kladušu ravnu porobiše
0306 U njoj lipa roblja zarobiše:
0307 Lipa roblja mladih divojaka.
0308 I odoše na ravne Kotare,
0309 Svak se ženi, kom potriba biše.
