Tako je moralo biti (drama u tri čina)/30
X
SOFIJA, NEDELjKOVIĆ
NEDELjKOVIĆ (posle kraće pauze dolazi raspoložen, noseći jedan paket zapečaćen pečatom) Dobar dan, Sofija!
SOFIJA: Dobar dan želim!
NEDELjKOVIĆ: Gospođa?
SOFIJA: Ovde je!
NEDELjKOVIĆ: Šta mislite, Sofija, šta pretstavlja ovaj paket?
SOFIJA: Ja ne znam, goopodine!
NEDELjKOVIĆ: To je najlepši siže za jedan roman. Jeste li čitali kojiput kakav roman?
SOFIJA: Jesam!
NEDELjKOVIĆ: Eh, vrlo dobro! Dakle, u ovome paketu ima dvadeset hiljada dinara. Taj novac nije ni moj ni vaš, je l' te? Lepo. Ja i vi smo, recimo, dvoje mladih koji se vole. No, no, no, recimo, recimo samo. Prema tome, postoje dvoje mladih koji se vole i jedan paket tuđeg novca i, eto, to je prva glava romana. To dvoje mladih koji se vole, ne mogu tu ljubav svoju da ostvare, smetaju im i obziri i moral i zakon i sve uopšte što je kadro da se ispreči ispred jedne idealne ljubavi. I jednoga dana, ova paket tuñega novca kaže njima, recimo nama: „Bog vas je stvorio jedno za drugo, volite se, a da bi se mogli voleti, uzmite mene i idite u Ameriku!" I eto, to je druga glava romana. Treća glava, to je putovanje. Pučina, zvezdana noć, bura, mi sedimo na palubi zagrljeni i povraćamo. Četvrta glava: medeni mesec. Peta gladrugim rečima: američki medeni mesec Peta glava: novca sve više nestaje. Šesta glava: vi, pošto prebrojite ostatak novca i uverite se da nema više od dve stotine dinara, dolazite do zaključka da sam ja matori magarac. Sedma glava: vi odbegavate sa calkelnerom hotela u kome smo otseli. Osma glava: ja guram kolica za nasip neke nove železnice. Eto, eto, molim vas, zar to nije čitav roman sa početkom i
krajem? Uostalom, ja ga nisam izmislio, ja sam tako nešto morao negde čitati pa mi valjda ostalo u pameti.
SOFIJA (slatko se smeje) Vi ste danas neobično raspoloženi, gospodine.
NEDELjKOVIĆ: Jesam, to imate pravo. Kad god sam tako u blizini veće sume novca, ja osećam neko naročito rasloloženje i sve mi je lepše no što je. Eto, danas ste mi vi mnogo lepši nego juče. Dakle, šta je sa gospođom?
SOFIJA: Odmah ću je izvestiti. (Pođe pa na vratima sretne Jelu) Ah, evo gospođe! (Sofija se povlači)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|