Tadia od mora i Fatima dievojka
Knjigu piše Fatima dievojka,
Pa je šalje Tadiji od mora:
„Aj Tadijo dražji od očijuh!
„Aj Tadijo dražji od sunašca!
„Bi l’ mi mogo na večeru doći 5
„Da m’ obljubiš moje bielo lice?“
Niš’ nestade Tadija od mora
I on ima vranca debeloga,
A on ide vrancu u tumare,
Pa je svome govorio vrancu: 10
„Davor vranče, davor dobro moje!
„Bi l‘ se mogo pouzdati u se:
„Za noć otić’ u ravno Kratovo,
„Za noć otić', za noć kući doći?
„Da obljubim Fatimu dievojku, 15
„Koje nema u tri kraljevine,
„U Turčina, pa u Kaurina.“
Mili Bože i mila Mario!
Mili Bože! svašta biti može,
Kad Bog hoće i konji govore; 20
Tadijin mi vranac progovara:
„Aj Tadijo dobri gospodare!
„Ja se mogu pouzdati u se;
„Odniet’ ću te u ravno Kratovo,
„Za noć otić’, za noć kući doći; 25
„Ti obljubi Fatimu dievojku.“
Liepo Tado opravio vranca,
Još je bolje sebe opravio:
Oblačio zelenu dolamu,
Pod dolamom sve svoje oružje, 30
Na glavi mu kapa kubajlija;
Pa on sieda vrancu u sedalce,
Pa on ode u ravno Kratovo.
Kada dođe u ravno Kratovo
U najbolje potrevio doba, 35
Kad su Turci pod večerom bili;
On udara na pendžere Fati,
Te on kuca s prstenom u pendžer;
Al‘ govori Fatima dievojka:
„Koje oto na mojih pendžera‘?“ 40
Odgovara Tadija od mora:
„Oj Fatimo drago srce moje!
„Evo tvoga Tadije od mora.“
Al‘ govori Fatima. dievojka:
„Draga dušo Tadijo od mora! 45
„Ako jesi Tadija od mora
„A gdie li je kapa kubajlija?“ —
„A evo mi kapa kubajlija.“
Progovara Fatima dievojka:
„Ah Tadijo drago srce moje! 50
„A gdie li je svilena mahrama?“
Na tom Tado njojzi govorio:
„Oj Fatimo draga dušo moja!
„U naglosti ja sam poletio,
„Ostala je u meki’ dušeka’.“ 55
Al‘ govori Fatima dievojka:
„Aj Boga ti Tadijo od mora!
„A gdie ti je mala ili mama,
„Pa kad pukne u nebu popukne?“ —
„Evo moja mala ili mama.“ 60
Onda njega pušćala u dvore;
Konja meće u dolnje tumare,
A on ide na gornje čardake:
Pa se oni malo poigrali,
Pa u igri mladi i pospali. 65
A kad mi se Tado protrgnuo
Već žareno izišlo je sunce;
Za Tadiju Turci opazili.
Al‘ govori Tadija od mora:
„Jaoh mene do Boga mojega! 70
„Kud ću sada, žalostna mi majka!
„Za mene su opazili Turci;
„Tri sokaka šest stotin’ Turaka’.“
Al‘ govori Fatima dievojka:
„Neboj mi se, Tadijo od mora! 75
„Krila bi te devet godin’ dana’,
„A što nebi jedan danak lietni.
„Evo danas devet godin’ dana’
„Kako j’ babo podrum sazidao
„A u podrum piće umetnuo, 80
„Još u njemu nikad bio nije:
„Tu ću, Tado, vranca sakrivati;
„Evo danas devet godin’ dana’
„Kako j’ babo kulu uzidao
„I u kuli blago uložio: 85
„Tu ću tebe sakrivati, Tado.“
Al‘ se Tadi sramota vidila
Da se krije kako ženska glava,
Već on ide u dolnje tumare,
Pa je svojem govorio vrancu: 90
„Davor vranče moj dobri konjicu!
„Bi l’ se mogo pouzdali u se
„Da b’ izišli iz Turske bijele,
„Da izneseš moj’ i svoju glavu?“
Mili Bože i mila Mario! 95
Kad Bog hoće svašta biti može,
Kad Bog hoće i konji govore;
Tadijin je progovaro vranac:
„Oj Tadijo dragi gospodare!
„Nemogu se pouzdati, Tado! 100
„Jer su za nas opazili Turci,
„Tri sokaka šest stotin’ Turaka’;
„Vidiš, Tado! ’nu zelenu jelu
„Gdie no orli granje olomljuju?
„Nadaju se mom’ i tvomu mesu.“ 105
Kad je Tado rieči razumio
Niš’ nestade Tadija od mora,
Veće siede vrancu u sedalce,
Pa na prvi sokak udario,
Za njim puca stotina pušaka’; 110
Al’ Tadiji Bog i sreća bila,
Pokraj njega u zelenu jelu.
Kad na drugi sokak udario,
Za njim puca dvie stotin’ pušaka’;
Al’ Tadiji Bog i sreća bila, 115
Pokraj njega u zelenu jelu.
Kad na treći sokak udario,
Za njim pali tri stotin’ pušaka’,
Pa ubiše Tadijinog vranca;
Pada vranac u travu na glavu, 120
Đipi Tado na noge lagahne,
Pa se brani iz malih pušaka’.
Al‘ to čuo Senjanine Ivo,
Al’ govori Senjanine Ivo:
„Oj družno braćo moja draga! 125
„Puca Tado iz malih pušaka',
„Il’ se Tado brani od Turaka’,
„Ili Tado puca na veselje?
„Da se Tado brani od Turaka’
„Palio bi malu ili mamu.“ 130
Istom Ivo tud u rieči bio,
Kada Tado opalio mamu;
Kada pukne u nebu popukne.
Al’ govori Senjanine Ivo:
„Oj družino draga braćo moja! 135
„Sad hajdete kako koji more,
„Ja ću ići kako konjic more.“
Ide Ivo kako konjic more,
U po gore sastigao Turke;
Već Tadiju obkolili Turci; 140
Do Tadije sokak načinio,
Pa ga pita Senjanine Ivo:
„Oj Tadijo drago srco moje!
„Jesi l‘ možda rane zadobio?“
Al’ govori Tadija od mora: 145
„Nisam, ujko! rane zadobio,
„Već mi žao debeloga vranca,
„Što su moga baš ubili vranca;
„I što ide Ture Solomune
„Da obljubi Fatimu dievojku.“ 150
Na tom njemu Ivo govorio:
„Neboj mi se, Tadija od mora!
„Ja ću Ture živo uhvatiti.“
Sleže s’ Ivo na svojemu vrancu,
Pa uhvati Ture Solomuna 155
I on njemu odsiječe glavu,
I dovede Fatimu dievojku,
Pak je daje Tadiji od mora:
„Aj Tadijo drago srce moje!
„Evo tebi Fatima dievojka, 160
„Pa je vodi dvoru bijelome,
„Nek’ ti služi staru milu majku,
„Nek’ je služi, pa nek’ se netuži.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
