Тадиа од мора и Фатима диевојка
Књигу пише Фатима диевојка,
Па је шаље Тадији од мора:
„Ај Тадијо дражји од очијух!
„Ај Тадијо дражји од сунашца!
„Би л’ ми мого на вечеру доћи 5
„Да м’ обљубиш моје биело лице?“
Ниш’ нестаде Тадија од мора
И он има вранца дебелога,
А он иде вранцу у тумаре,
Па је своме говорио вранцу: 10
„Давор вранче, давор добро моје!
„Би л‘ се мого поуздати у се:
„За ноћ отић’ у равно Кратово,
„За ноћ отић', за ноћ кући доћи?
„Да обљубим Фатиму диевојку, 15
„Које нема у три краљевине,
„У Турчина, па у Каурина.“
Мили Боже и мила Марио!
Мили Боже! свашта бити може,
Кад Бог хоће и коњи говоре; 20
Тадијин ми вранац проговара:
„Ај Тадијо добри господаре!
„Ја се могу поуздати у се;
„Одниет’ ћу те у равно Кратово,
„За ноћ отић’, за ноћ кући доћи; 25
„Ти обљуби Фатиму диевојку.“
Лиепо Тадо оправио вранца,
Још је боље себе оправио:
Облачио зелену доламу,
Под доламом све своје оружје, 30
На глави му капа кубајлија;
Па он сиеда вранцу у седалце,
Па он оде у равно Кратово.
Када дође у равно Кратово
У најбоље потревио доба, 35
Кад су Турци под вечером били;
Он удара на пенџере Фати,
Те он куца с прстеном у пенџер;
Ал‘ говори Фатима диевојка:
„Које ото на мојих пенџера‘?“ 40
Одговара Тадија од мора:
„Ој Фатимо драго срце моје!
„Ево твога Тадије од мора.“
Ал‘ говори Фатима. диевојка:
„Драга душо Тадијо од мора! 45
„Ако јеси Тадија од мора
„А гдие ли је капа кубајлија?“ —
„А ево ми капа кубајлија.“
Проговара Фатима диевојка:
„Ах Тадијо драго срце моје! 50
„А гдие ли је свилена махрама?“
На том Тадо њојзи говорио:
„Ој Фатимо драга душо моја!
„У наглости ја сам полетио,
„Остала је у меки’ душека’.“ 55
Ал‘ говори Фатима диевојка:
„Ај Бога ти Тадијо од мора!
„А гдие ти је мала или мама,
„Па кад пукне у небу попукне?“ —
„Ево моја мала или мама.“ 60
Онда њега пушћала у дворе;
Коња меће у долње тумаре,
А он иде на горње чардаке:
Па се они мало поиграли,
Па у игри млади и поспали. 65
А кад ми се Тадо протргнуо
Већ жарено изишло је сунце;
За Тадију Турци опазили.
Ал‘ говори Тадија од мора:
„Јаох мене до Бога мојега! 70
„Куд ћу сада, жалостна ми мајка!
„За мене су опазили Турци;
„Три сокака шест стотин’ Турака’.“
Ал‘ говори Фатима диевојка:
„Небој ми се, Тадијо од мора! 75
„Крила би те девет годин’ дана’,
„А што неби један данак лиетни.
„Ево данас девет годин’ дана’
„Како ј’ бабо подрум сазидао
„А у подрум пиће уметнуо, 80
„Још у њему никад био није:
„Ту ћу, Тадо, вранца сакривати;
„Ево данас девет годин’ дана’
„Како ј’ бабо кулу узидао
„И у кули благо уложио: 85
„Ту ћу тебе сакривати, Тадо.“
Ал‘ се Тади срамота видила
Да се крије како женска глава,
Већ он иде у долње тумаре,
Па је својем говорио вранцу: 90
„Давор вранче мој добри коњицу!
„Би л’ се мого поуздали у се
„Да б’ изишли из Турске бијеле,
„Да изнесеш мој’ и своју главу?“
Мили Боже и мила Марио! 95
Кад Бог хоће свашта бити може,
Кад Бог хоће и коњи говоре;
Тадијин је проговаро вранац:
„Ој Тадијо драги господаре!
„Немогу се поуздати, Тадо! 100
„Јер су за нас опазили Турци,
„Три сокака шест стотин’ Турака’;
„Видиш, Тадо! ’ну зелену јелу
„Гдие но орли грање оломљују?
„Надају се мом’ и твому месу.“ 105
Кад је Тадо риечи разумио
Ниш’ нестаде Тадија од мора,
Веће сиеде вранцу у седалце,
Па на први сокак ударио,
За њим пуца стотина пушака’; 110
Ал’ Тадији Бог и срећа била,
Покрај њега у зелену јелу.
Кад на други сокак ударио,
За њим пуца двие стотин’ пушака’;
Ал’ Тадији Бог и срећа била, 115
Покрај њега у зелену јелу.
Кад на трећи сокак ударио,
За њим пали три стотин’ пушака’,
Па убише Тадијиног вранца;
Пада вранац у траву на главу, 120
Ђипи Тадо на ноге лагахне,
Па се брани из малих пушака’.
Ал‘ то чуо Сењанине Иво,
Ал’ говори Сењанине Иво:
„Ој дружно браћо моја драга! 125
„Пуца Тадо из малих пушака',
„Ил’ се Тадо брани од Турака’,
„Или Тадо пуца на весеље?
„Да се Тадо брани од Турака’
„Палио би малу или маму.“ 130
Истом Иво туд у риечи био,
Када Тадо опалио маму;
Када пукне у небу попукне.
Ал’ говори Сењанине Иво:
„Ој дружино драга браћо моја! 135
„Сад хајдете како који море,
„Ја ћу ићи како коњиц море.“
Иде Иво како коњиц море,
У по горе састигао Турке;
Већ Тадију обколили Турци; 140
До Тадије сокак начинио,
Па га пита Сењанине Иво:
„Ој Тадијо драго срцо моје!
„Јеси л‘ можда ране задобио?“
Ал’ говори Тадија од мора: 145
„Нисам, ујко! ране задобио,
„Већ ми жао дебелога вранца,
„Што су мога баш убили вранца;
„И што иде Туре Соломуне
„Да обљуби Фатиму диевојку.“ 150
На том њему Иво говорио:
„Небој ми се, Тадија од мора!
„Ја ћу Туре живо ухватити.“
Слеже с’ Иво на својему вранцу,
Па ухвати Туре Соломуна 155
И он њему одсијече главу,
И доведе Фатиму диевојку,
Пак је даје Тадији од мора:
„Ај Тадијо драго срце моје!
„Ево теби Фатима диевојка, 160
„Па је води двору бијеломе,
„Нек’ ти служи стару милу мајку,
„Нек’ је служи, па нек’ се нетужи.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
