TIŠE VETAR

TIŠE VETAR Pisac: Milan Kujundžić Aberdar

* * *

        TIŠE VETAR

Tiše vetar... Mesec muči,
Tajom zraci umoreni
U postelju belu tonu
Po krovovih zaleđeni'.
 
A ja stojim, stojim, gledim
Povrh krčme beli veo,
Badava me svirka mami,
Nit bih pio ni grmeo.
Kao lavče, kad prilegne
Suparnika da upozna,
Pa da grune novom strašću —
Ko zna?
Srce mi se, bogtepita
Oko čega zagledalo...
Možda mu je milo glati
Gde umorno zračje palo.
Možda mu je novog neba
Kroz ponoći vetar pirnô —
U oku mi mekost neka,
U grudima tako mirno,
Tako mirno...

---

Izvor

• Iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića, Beograd, 2011.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Kujundžić Aberdar, umro 1893, pre 131 godina.