Sujetna želja moja u pradedova kući život zaključiti

Sujetna želja moja u pradedova kući život zaključiti  (1832)  Pisac: Jovan Pačić

Kraj dunavske širne bare,
Pradedova kuće stare,
Kak’ u senu prebit želim!
Prem je mala, niska, prosta,
Bila b’ opet meni dosta
Da u njoj se razveselim.

Mog detinjstva spomen slatki,
Sna i mečte obraz glatki,
Što iskazat nije slovom,
Jošt u kući toj se bave,
Roditelja pamjat slave
Moja čuvstva tim pod krovom.

Prva reka, Dunav stari,
Bregove što Baje kvari,
Dom podliva barom širnom,
Meni pređe igralište,
Sad je lađom pristanište:
Izbrodiju mesto mirnom.

Gdi vrbnjaci pre su rasli,
Pak tegleći konji pasli,
Gazio sam potok plitak,
Tud je Dunav izlio se,
Vrbnjak barom stvorio se,
Ribam dajušč sad užitak.

Preko bare belilo je
Što mi igre vidilo je
Sa detinjstva milim društvom;
Dunav ono levom spira,
Ostrova dva desnom dira
Sa ugnutim k jugu pruštvom.

Kol’ko put sam na breg stao,
Želio što nisam znao,
Ne znaš za čim uzdisao sam:
Obraženja, želje tajne,
Čuvstva ljubve, družbe krasne
Prvo tu tek osećao sam.

Otud u svet, prost ja, stupih,
Pak iskustva skupo kupih
Za mir srca mog čuvstvenog;
Sreća lija gonila me
A protivnost svalila me
Očajanjem ugnjetenog.

Ded i otac sklop’li svome
Ocu, moradoh ja mome
Ocu mrtvom oči sklopit;
Žizni sitom ko će meni
Sklopit oči, pogođeni
Ko li za mnom jao! vozopit?

1832.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 156-157

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Pačić, umro 1849, pre 175 godina.