Suri orle na visoko vije,
Još su viša Dejanova vrata,
Na njih sidi Dejanova majka
I Dejanu šije košuljicu,
Zlatom žicom, srebrnom iglicom. 5
I još mu je jadna govorila:
„Rasti, rasti, drago dite moje,
Da otmemo banu banovinu
I našemu kralju kraljevinu!”
Misli jadna Dejanova majka 10
Da je junak nitko i ne čuje,
Čuli su ju te kraljeve sluge,
Oni idu kralju kaživati:
„Aj, naš kralju, aj, naš gospodine!
Suri orle na visoko vije, 15
Još su viša Dejanova vrata,
Na njih sidi Dejanova majka
I Dejanu šije košuljicu
Zlatom žicom, srebrnom iglicom,
I još mu je mlada govorila: 20
,Rasti, rasti, drago dite moje,
Da otmemo banu banovinu
I našemu kralju kraljevinu!'”
Kralju svojim slugam zapovida:
„Ho'te tamo, virne sluge moje! 25
Uhitite Dejanovu majku,
Još i toga Dejana mladoga
I obidvih k meni dopeljajte!”
Sluge svoga kralja poslušaše,
Dopeljaše Dejanovu majku 30
I onoga Dejana mlađoga.
Kada ih je kralju ugledao,
Dejanu je glavu odsikao,
A starici, Dejanovoj majki,
Na živu joj oči izvadio, 35
Ter ju muči mukom svakojakom.
