Сури орле на високо вије,
Још су виша Дејанова врата,
На њих сиди Дејанова мајка
И Дејану шије кошуљицу,
Златом жицом, сребрном иглицом. 5
И још му је јадна говорила:
„Расти, расти, драго дите моје,
Да отмемо бану бановину
И нашему краљу краљевину!”
Мисли јадна Дејанова мајка 10
Да је јунак нитко и не чује,
Чули су ју те краљеве слуге,
Они иду краљу каживати:
„Ај, наш краљу, ај, наш господине!
Сури орле на високо вије, 15
Још су виша Дејанова врата,
На њих сиди Дејанова мајка
И Дејану шије кошуљицу
Златом жицом, сребрном иглицом,
И још му је млада говорила: 20
,Расти, расти, драго дите моје,
Да отмемо бану бановину
И нашему краљу краљевину!'”
Краљу својим слугам заповида:
„Хо'те тамо, вирне слуге моје! 25
Ухитите Дејанову мајку,
Још и тога Дејана младога
И обидвих к мени допељајте!”
Слуге свога краља послушаше,
Допељаше Дејанову мајку 30
И онога Дејана млађога.
Када их је краљу угледао,
Дејану је главу одсикао,
А старици, Дејановој мајки,
На живу јој очи извадио, 35
Тер ју мучи муком свакојаком.
