Porasla je gora Javorova,
i u gori voda Bukovica,
i kraj vode zlaćena stolica,
na stolici lijepa devojka.
To se čudo na daleko čulo. 5
To začuo care od Stambola,
on pokuni kićene svatove,
pa ih sprema gori Javorovoj:
„Prokrčite, goru Javorovu,
odvratite vodu Bukovicu. 10
Pa uzmite zlaćenu stolicu.
Sa stolice lijepu devojku,
zlatne ou joj ruke do ramena,
zlatna joj je kosa do pojasa.“ ...
Kad su biši na sred polja ravna, 15
stade ona a đešu govoriti:
„Moj đevere, zlaćeni prstene!
Ja sam jadna o malo darova.“
Pa se dever u džepove maši,
te izvadi od zlata jabuku, 20
te je baci nebu pod oblake.
Ne bi l' pali od neba darovi
ne padogie od neba darovi,
no padoše od neba gromovi,
te pobiše sve turske svatove. 25
Samo ’otade lijepa devojka,
kada nešto iz oblake viče:
„Manit li si care od Stambola,
da isprosiš sunčevu sestricu,
mesečevu prvo bratučedu.“ 30
Pa se vrnu lijepa devojka.
te podmladi goru Javorovu,
i navrati vodu Bukovicu.
Pa zasede na zlatnu stolicu.
Pevač i mesto zapisa
Lopiže (Sjenica)
Stanimir Stanimirović, učitelj
Reference
Izvor
Kićine pesme; zbirka srpskih narodnih pesama. Knj. 2; Izdanje Uredništva "Kiće", Beograd, 1926.. str. 77-78.
