Sjao mesec s večera do sv’jeta
I nasjao tavnici na vrata,
Gdi tavnuje sužan Radivoje.
Besedi mu sužan Radivoje:
„Oj meseče, moj stari vojniče, 5
Mlogo li sam s tobom vojevao
I na more volove gonio,
Al’ od sada nikad ni dov’jeka;
Da bi s koga, ne bi ni žalio,
Već zbog zeta i ne cara moga, 10
Zbog sestrice ne moje carice!"
Rado misli nitko ga ne sluša,
Začule ga dve careve sluge,
Te se šeću caru pa koljena,
Pa besede caru i carici: 15
„Krune sv’jetle, care gospodine
I gospođo nuz cara carice,
Kad smo bili tavnici na vrati,
Gdi počiva sužanj Radivoje,
U tavnici junak besedio — 20
,Oj meseče, moj stari vojniče,
Mlogo li sam s tobom vojevao
I na more volove gonio,
Al’ od sada nikad ni dov'jeka;
Da bi s koga, ne bi ni žalio, 25
Već zbog zeta i ne cara moga,
Zbog sestrice ne moje carice!'”
Kad je care sluge preslušao,
Sv’jetli care i sv’jetla carica,
Ona šeće tavnici na vrata, 30
Ta udara nogom i papučom:
„Otvori se, kleta kamenice,
U tebi mi moj bratac istrunu!”
Uze brata za bijelu ruku,
Izvede ga iz tavnice mlada 35
I odvede na čardake gornje,
Pred njeg' nosi svake đakonije,
Stara vina, žežene rakije,
Ne bi l' braca osnažila mlada.
Kad je seja braca osnažila, 40
Bratac šeće gori u ajduke
Da on s’ječe janičare Turke.
Mlogo i je posjekao Rado,
Više nego kose nabrojao
Na ponosnoj glavi ajdukovoj, 45
Pa je svagda junak besedio:
„Svoj svojega ukraj vode voda,
U nju tura, al' ga ne upušta!”
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 232-233.
