Sudbina

Sudbína (Fatalità) (1899)
Pisac: Ada Negri, prevodilac: Dragiša Stanojević

Noćas mi utvara jedna se jȃvi,
Kraj mojeg òdra klȅče;
Noževe nošaše, dušu mi strȃvi,
Lice mi ognjenim pogledom pȅče;
„Nesreća ja sam”, rȅče.

Svud noga moja će tebe da prȁtî,
I neće biti trȍma;
Po trnju, cvijeću ona će dȁ ti
Slijѐdî. Zajecah ja tužna mȍma:
„Odlazi iz mog dȍma!”

Ostade i reče: „dokle ti dȋšê
Životom njedro, dȇte,
Ostajem, jer tako sudba ti pȋšê,
Ostajem o grobni, o zimni cvȇte
Naredbom sudbe klȇtê”.

Ja skočih veleći u groznoj strȁvi:
„Vijek mi téžî mlȃdî
K ljubavi, svjetlosti, sreći i slȁvi,
Vijѐncu kojino đenije grȃdî, —
Ah idi dalje, zgȃdi!”

Ostade i reče: „Ko trpeć’ stvȃrâ,
Ko piše bolom grúdî
Hrabro se boreći, tek tome dȃra
Svojega Glorija pružiti žúdî”.
Tad rekoh: „ostan’ túdi!”

Izvor[uredi]

1899. Nova iskra. Godina prva, broj 4, strana 62.