STARI JADI
Ta na svetu ništa lako,
Boriti se mora svako;
Od Dunava pa do Niša
Nigde mira ni lasniša.
Sadiš ružu, pelen rodi;
Niko nikom da ugodi!
Od bogova svak' bi više —
Sve mu malo dosudiše,
A zlatnika kad se tiče,
I na samog Boga viče!
Pa opeta hval'te Boga!
Nije samo tako sad:
Tako vam je od Stvorenja,
To je stari, svetski jad!
Dok bejaše — jaoj muka! —
Knez-Miloša čvrsta ruka,
„Ne može se prosto više"
(Mnoge rđe zavapiše)
„Šta se narod tiče mene,
Daj drugoga, daj promene!"
Dođe drugi, dođe treći,
Svima opet teret veći;
Dođe najzad „novo vreme"
I gle! — nema šećerleme.
Pa opeta hval'te Boga!
Nije samo tako sad:
Tako vam je od Stvorenja,
To je stari, svetski jad!
Novinarska dođe vika,
I skupština, i kritika,
Pa mnogoga, što se besi
Daj kroz šake pa protresi!
Štogod hoćeš, piši, brate!
Nećeš? — niko ne tera te.
Zbori l' ti se? samo stani
Na ulici, u mehani,
Zbori mnogo, zbori vešto —
I gle! — opet teško nešto!
Uteši se, hvali Boga!
Nije samo tako sad:
Tako vam je od Stvorenja,
To je stari, svetski jad!
Sve će biti pa i proći,
Za jadom će radost doći;
Dert sa mutne duše skini, —
Ništa crno k'o što s' čini!
Budi čio, dobre volje!
Danas dobro, sutra bolje!
O zlatnome dobu snivaj,
Al' drž' ovaj pa uživaj!
Teško onom, koga neje —
Srećan, koga sunce greje!
I svi Bogu zahvalimo
Što to nije tako sad:
To je tako od Stvorenja,
To je stari, svetski jad!