Stari mač
U plamenu, što mi dušu žari,
Često sanjam jedan zamak stari.
Razvalina. Čvrste kule pale,
Razrivena vrata i mazgale,
I od svega, što je nekad bilo,
Još se drži samo jedno krilo.
Al’ to krilo, što još palo nije,
Mač nekakvi u prašini krije :
Skrhan balčak, rđa sa svih strana,
Oštrica mu ljuto iskrzana.
Ja ga znadem. U vremena davna
On je bio uz viteza slavna.
Kao munja svetom je se vio,
A gde padne, tu je gromom bio.
A sad opet, noć kad sađe meka,
Iz daljine zaori se zveka,
Zveči, ječi kao jauk pravi,
I kraj mača rob se neki javi,
I tu stane. On je mrk i sveo,
A sputan je u okove ceo, —
Ruke skršta preko golih grudi,
I po maču mračnim gledom bludi...
Noćca brodi. Tu je svetlo doba,
Kliče peto i nestade roba,
Sinu zora od purpura čista,
A na maču jedna suza blista.