Стари мач

Извор: Викизворник
Стари мач
Писац: Милорад Митровић





        
Стари мач

У пламену, што ми душу жари,
Често сањам један замак стари.

Развалина. Чврсте куле пале,
Разривена врата и мазгале,

И од свега, што је некад било,
Још се држи само једно крило.

Ал’ то крило, што још пало није,
Мач некакви у прашини крије :

Скрхан балчак, рђа са свих страна,
Оштрица му љуто искрзана.

Ја га знадем. У времена давна
Он је био уз витеза славна.

Као муња светом је се вио,
А где падне, ту је громом био.

А сад опет, ноћ кад сађе мека,
Из даљине заори се звека,

Звечи, јечи као јаук прави,
И крај мача роб се неки јави,

И ту стане. Он је мрк и свео,
А спутан је у окове цео, —

Руке скршта преко голих груди,
И по мачу мрачним гледом блуди...

Ноћца броди. Ту је светло доба,
Кличе пето и нестаде роба,

Сину зора од пурпура чиста,
А на мачу једна суза блиста.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 101 - 102


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.