Starina Novak i starac Obradina
Pije vino trideset junaka’
U gorici pod jelom zelenom,
I med njima stari Obradina;
Vinom služi crni Arapine.
Kada su se ponapili vina, 5
Rujna vina, studenc rakije,
Stadoše se neko nečim hvalit’;
Al’ se hvali stari Obradina:
„Ni junaka nad mene starine!
„Nit’ konjica nad dorata moga!“ 10
Al’ govori crni Arapine:
„Nebudali stari Obradino!
„Ak’ savežeš starinu Novaka,
„I njegova strica Tatumira
„I njegova Grujicu vojvodu 15
„I njegova nejakog Stevana,
„Dat’ ću tebi stotinu dukata’.“
Al’ se skoči stari Obradina,
Pa uzjaši svojega dorata,
Pa on ide gori Novakovoj. 20
Al’ je Grujo rano lov lovio,
Pa je njemu žeđa dodijala,
Pa on ide krčmarici Mari,
Pa on pije hlađaano vino.
Tuda ide stari Obradina, 25
Iz daleka starac povikuje;
„Oj Boga ti krčmarico Maro!
„Iznesi mi sto dukata’ vina.“
Sve mu Mara u čabrovie’ vuče;
On mi pije i doru napaja: 30
„Pij mi doro, pij mi dobro moje!
„Daleko je gora Novakova
„I u gori Novakovi dvori;
„Dok savežem starinu Novaka,
„I njegova strica Tatumira 35
„I njegova Grujicu vojvodu
„I njegova nejakog Stevana,
„U tomu će dost’ vriemena proći.“
Kad je Grujo rieči razumio,
Na njemu se živa koža mienja. 40
Al‘ govori stari Obradina:
„Oj Boga ti neznana delijo!
„Il’ le ljuto tvoja boli glava,
„Ili ti je na um pala draga,
„Pa se na teb’ živa koža mienja?“ 45
Al’ govori Grujica vojvoda:
„Nije meni na um pala draga,
„Niti mene moja boli glava,
„Veće meni zubak zaboljava.“ —
Pa on ide dvoru bijelome. 50
Kad je došo dvoru bijelome,
Al’ govori Grujica vojvoda:
„Jao’ babo starina Novače!
„Kakva sila Romaniju tiska!
„Al’ me tiska stari Obradina. 55
„On je došo krčmarici Mari,
„Pa on kupi sto dukata’ vina,
„Pije vino, konjica napaja:
„„Pij mi doro, pij mi dobro moje!
„„Daleko jo gora Novakova 60
„„I u gori Novakovi dvori;
„„Dok savežem starinu Novaka,
„„I njegova strica Tatumira
„„I njegova Grujicu vojvodu
„„I njegova nejakog Stevana, 65
„„U tomu će dost’ vriemena proći.“
Al’ govori starina Novače:
„Idi sedlaj svojega đogina,
„Pa ti uzmi okovanu ćordu
„I ti uzmi troslruku kandžiju; 70
„Ak’ pogubiš starog Obradinu,
„Mlada će te oženiti babo.“
Ode Grujo jere iti mora,
Pa on sedla svojega đogina
I uzima okovanu ćordu 75
I uzima trostroku kandžiju,
Pa on ide starom Obradinu;
Iz daleka povikuje Grujo:
„Vrat’ se natrag stari Obradino.
„U ludo ćeš izgubiti glavu.“ 80
Na to starac haje i nehaje.
Na njeg’ Grujo konja nagonjuje;
Udariše s’ konjici prsima,
Junačkima junaci plećima.
Niš’ nestade stari Obradina, 85
On uzima trostroku kandžiju,
Pa udari Gruju po pojasu;
Koko ga je lako udario,
S crnom ga je zemljom sastavio;
Grujo pade a Obrad popade, 90
Saveza mu i noge i ruke,
Pa ga meće u strunjaru torbu.
Kad to smotri starina Novače,
On mi šalje nejakog Stevana:
„Idi sedlaj svojega dorata! 95
„Pa ti uzmi okovanu ćordu,
„I ti uzmi trostruku kandžiju
„Pa pogubi starog Obradinu;
„Mlada će te oženiti babo,
„Gruja neću nikad ni ženiti.“100
Ode Stevo jer mu biti mora;
On osedla svojega dorata
I uzima okovanu ćordu,
Pa on ide starom Obradinu:
Iz daleka Stevo povikuje: 105
„Vrat’ se natrag stari Obradino.
„Vrat’ se nalrag izgubit’ ćeš glavu!
„I pusti mi moga brata Gruju.“
Na to starac haje i nehaje.
Na njeg‘ Stevo konja nagonjuje; 110
Udariše s’ konjici prsima,
Junačkimi junaci plećima;
Niš‘ nestade stari Obradina,
Pa istrže trostruke kandžiju,
Pa udara Stevu po pojasu; 115
Kako ga je lako udario,
S’ crnom ga je zemljom sastavio;
Stevo pade a starac popade,
Saveza mu i noge i ruke,
Pa ga meće u strunjaru torbu. 120
Kad to smotri starina Novače,
Al’ govori slarina Novače:
„Idi striče, idi Tatumire!
„Idi sedlaj svojega vrančića,
„I ti uzmi okovanu ćordu, 125
„Pa ti uzmi trostruku kandžiju,
„Pa pogubi starog Obradinu.“
Ode striče jer mu biti mora,
Pa on sedla svojega vrančića
I uzima okovanu ćordu, 130
Pe uzima trostruku kandžiju,
Pa on ide starom Obradinu.
Iz daleka striče podvikuje:
„Vrat’ se natrag stari Obradino!
„Pusti moja dva sinovca mlada, 135
„U ludo ćeš izgubili glavu.“
Na to starac haje i nehaje.
Na njeg’ striče konja nagonjuje;
Udarišc s’ konjici prsima,
Junačkima junaci plećima; 140
Niš’ nestade stari Obradina,
On istrže trostruku kandžiju,
Pa udara strica po pojasu;
Kako ga je lako udario,
S crnom ga je zemljom sastavio; 145
Striče pade a starac popade,
Saveza mu i noge i ruke,
Pa ga meće u strunjaru torbu.
Kad to smotri starina Novače,
Pa on sedla svojega alata 150
I uzima okovanu ćordu
I uzima laka buzdovana
I uzima trostruku kandžiju,
Pa on ide starom Obradinu:
„Vrat’ se natrag stari Obradino! 155
„U ludo ćeš izgubiti glavu;
„Pa mi pusti dva mlađana sina,
„I pusti mi strica Tatumira.“
Na to starac haje i nehaje.
Na njeg’ Novak konja nagonjuje; 160
Udariše s’ konjici prsima,
Junačkima junaci plećima,
Istrgoše trostruke kandžije,
Jedan drugog po očiju’ bije;
Potrgoše trostruke kandžije, 165
U zelenu pohitaše travu.
Potrgoše lake buzdovane,
U rukama su ih pokršili,
U zelenu travu položili.
Istrgoše okovane ćorde, 170
U rukama su ih pokršili,
U zelenu travu položili.
Uhvatiše s’ o kosti junačke,
Pa padoše na zelenu travu;
Držaše se dva bijela dana’, 175
Valjaju se od jele do jele,
Svaku jelu u temelju krenu;
On spopade starinu Novaka,
Pa Obrad ga ljuto savezuje:
Saveza mu i noge i ruke, 180
Na njeg’ meće troje lisičine
I joštera troje bukagije,
Troje nove, a troje polovne,
Pa ga vieša sedlu o unkašu,
Pa on ide kroz goru zelenu. 185
Al’ govori starina Novače:
„Oj Boga ti stari Obradino!
„Pravo kaži što ću te pitati,
„Što si s nama sada naumio?“
Al’ govori stari Obradina; 190
„Kad me pitaš pravo ću ti kazat’:
„Kvo danas devet godin’ dana’
„Kako pravim ja nova viešala,
„Još nikoga objesio nisam,
„Prvoga ću tebe objesiti.“ 195
Kad je Novak rieči razumijo,
On se miče plećima junačkim,
Popucaše troje bukagije,
Popucaše troje lisičine;
Uhvati ga starina Novače, 200
Uhvati ga za desnicu ruku,
S njim udara o zemljicu crnu;
Starac pade, starac ga popade,
Pa mu rusu odsiječe glavu;
Pa on pusti dva sina nejaka 205
I on pusti strica Tatumira;
Pa odoše gorom pievajući.
Osta Obrad nogom kopajući,
Bez promiene doklen je Krajine.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
