Starim putem

←Posle bolesti

Starim putem Pisac: Mileta Jakšić

Moj zavičaj→

Muzo, krajnje je vreme da počnemo
U kompaniji opet zanat stari,
Tri je godine počivanja dosta
Ai u svetu drukče stoje stvari:
Naš kritičar je, — to ti je poznato —
Umro i lepo ćuti u svom grobu;
On, kažu, nije mogao podneti
Literature današnje rugobu;
Najzad, kukavac, reši se da umre,
Zato mu naša knjiga na um pade,
I, pročitav je, kao smrtnom cevlju
Pogođen, odmah Bogu dušu dade. —
I, eto, zbog tog nesretnog slučaja,
Tri sam godine bio u žalosti,
Al’ kao i svaka i ta žalost prođe —
Ja sam živ i zdrav — njega Bog da prosti!

No, kada su mi mrtvi na um pali, —
Pre nego što se na put stari krenem- —
Sa zahvalnošću, sa žalošću tihom
Još jedan sada grob ću da spomenem
I da pohodim. On nije daleko:
U starom groblju, odmah iza sela,
Smerno se diže krst mali na njemu,
Oko njega se divlja trava splela;
Skromna ograda oko groba stoji,
Da od taženja, tlačenja ga spase,
Od ljudske stone, od stada ovaca
Što nebranjeno po grobovi’ pase:
Jer razgrađeno stoji bedno groblje
A mlada trava u proleće rano
Nađika jako, njoj prija to mesto
Od pamtiveka suzama kapano...

Prolazi vreme, leta i jesen,
Sumorne zime, dan za danom beži,
I evo, tu su tri godine kako
Drug naš iskreni u tom grobu leži. —
Već treća jesen! Na višnji kraj groba
Treći put lišće počinje da žuti
I ptica jedna, misleći o smrti,
Na crnoj grani neveselo ćuti; —
Kome da peva? Drug je odleteo,
I ona pesmu na dnu srca skriva; —
Kako da pevam u životu ovom
Gde pesmi mojoj on se ne odziva?...
Ja ne znam gde je ona tajna snaga
Što diže maloj ptici slaba krila —
Njegova duša, deo moje duše,
Krepost je mojoj mladoj pesme bila...

Gle, suton pada. A večernje vetar
Po grobovima bludi, luta, traži,
I čini mi se da se moje duše
Njegova kosnu da mi bol ublaži;
I ja osećam... i kao da čujem
Reči utehe mome sluhu jasne
U ovom času, kada mrak pokriva
Daleka polja. Na zapad što gasne
Izlazi jedna zvezda i treperi
Kao da mi poziv iz večnosti šalje
Da hrabro stupam stazom svog života
S tobom do smrti... Druže, ajdmo dalje!

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 186

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.