Stara pesma

Vojislav Ilić

Stara pesma Pisac: Vojislav Ilić

To je stara pesma koju čitam sada,
Mračna neka tuga u pesmi je toj;
Ta me pesma seća na vremena mlada,
Prošlost je u njoj.

U njojzi je pesnik o istini pevô,
O istini gorkoj: sve je laž i san,
Dan ljubavi rajske, o kojoj sam snevô,
I slobode dan.

Ah, šta li sam puta u tihoj samoći
S tajnom tugom čitô svaki njezin red;
I zamišljen ćutô po čitave noći,
Sumoran i bled...

Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô?
I u kome groblju leži otac tvoj?
Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô
Kô i život moj.

Ti si dušu moju otrovala sobom,
Ti si meni nade sahranila sve,
Moje misli ti si pomirila s grobom,
Sa životom... ne.

1. februar 1888.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 77, 2.knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.